1. Došli Luka i Tone borkun u kroj. Prostorli mriže neka se suše i dogovorili se da će Tone poć butat kuhot brujet na kordur (obala), a da će Luka dokle se ne iskuho zakarpit koju rapu na mriže. I tako je i bilo. Luka karpi mriže, a Tone je iskupil malo plovisti (naplavina) po korduru i nazegal je ogonj u jedon skrip i butol je kuhot. Bilo je lipe ribe i on navisil lopizu i kuho brujet.

2. Kal je Tone iskuhol brujet, zove on Luku:- Luka, hol, kuhono je! – A Luka, kako je karpil mrižu došla mu jedna torlica (rupa na mreži):
   – Čekoj, somo još ovu torlicu…- A Tone čeko, čeko.
   – Hod, kuhono je, ohlodit će se brujet!
   – Ma, ovo još somo ovu oko.
   – Ma hod, ostinut će brujet!
   – Ma čekoj, još somo ovu oko. – A Luka ćapa onu teću i govori:
   – Luka, gledoj!
   – Ma ovo još ovu oko. – Kalse je Luka obazdril pul  Toneta, a Tone tumba i lopižu i brujet u more! A Luka odma izvadil britvu iz žepa i govori:
   – Tone, gledoj! – Kal se je Tone obazdril pul Luke, a Luka onun britvun od olovnje (donji rub mreže) put putnje (gornji rub mreže) priko cile mriže trrrrrrrrrrrrrrrr.

3. I tako su Luka i Tone ostali bez obida, bez teće i sa iskidonima mrižima. Sad lako je mrižu zakarpit, lako je i ribu ujot, ali ku će lopižu iskapulat za brujet iskuhot. Stori viški proverbij govori da javal more sve odnit, somo ne lopižu, a njima je tega dona javal odnili i lopižu i mrižu.

Kazivač: Stipe Marinković Vergo (zaselak Serenjok 1914. – 1990.)

javal – đavao

lopiza – zemljana posuda za tradicionalno kuhanje jela na otvorenoj vatri.

butat kuhot brujet na kordur – staviti kuhati brodet na obali mora (1).

plovist – drvlje koje more izbaci na obalu (1).

navisit lopizu – staviti da se kuha (1).

torlica – rupa na mreži od tri oka (2).

ostinut – ohladiti se (2).

olovnjo – donji obod mreže obrubljen užetom na kojemu su nanizani komadi olova (2).

putnjo – gornji obod mreže obrubljen užetom na kojemu su nanizani komadi pluta (2).

iskapulat – izvući potonuli predmet (3).

proverbij – poslovica (3).

Bacanje lopiže s pripremljenim jelom u more gesta je pobune protiv narušenog zakona trpeze. Jednako moćna poruka poslana je s druge strane paranjem mukom zakrpljene mreže zbog neodgodivim pozivom ugrožena principa radne ekonomije. Obje geste  refleks su obrane istog smisla – odgovor na pitanje kako preživjeti. U svijetu koji ova facenda reprezentira, ime te destruktivne sile  jest JAVAL. Iznevjeren zakon trpeze izazvao je vraga koji uništava ono što je čovjek redom uspostavio, koji poretku suprotstavlja kaos. Javal odnosi lopižu oko koje se čovjek sastaje s drugim – da bi se družio s drugom (članom ribarske družine), da bi blagovao u društvu, a blagovanje je čin koji se razlikuje od hranjenja upravo po tome što uključuje društvo i priču (katkad i pjesmu), priču koja osim informativne ima i poetsku razinu, priču koja održava zajedništvo i kolektivnu memoriju. Zato je lipiža središte koje održava društvenu zajednicu i zbog toga posljednja vrijednost koju Javal, i kad je sve drugo odnio, ne smije odnijeti.