1. Umor je bil stori Frone Lokorda. Moj prijatelj Mote Patakenjac govori mi da će se poć žalovat pok son jo odlucil da iden sa njin na veju.

2. Kad smo došli tamo, nojpri smo se žalovoli a onda smo se izbili u jedon kantun, perke je kuća bila puna svita kako šipak. Gledon jo kuću…. Plafun je raspukal, zidi plisnovi, na pod rape i ćutin da mi pod noge ništo škripje.

3. Govorin jo Patakenjcu da bi se pod mogal profundat, kad je ovoko puno piza na njemu, kad je došlo ovako puno narodnosti. On mi ni uspil ni odgovorit, a ispod nos se je otvorila rapa.

4. Sve ca je bilo na pod, sva narodnost, i muški, i ženski, i stoli, i katride, i karsil, i martvac – sve se je iskrenulo u konobu. Koliko je bilo martvih i ranjenih, ne znon perke me je bilo afanalo.

5. Kad son se osvistil, gledon gore, na zid gori svića, a okolo mene ni nikoga – svi su utekli, somo u jedon kantun…. sedi covik. Pogledon bokun boje i vidin – Lokorda! Je, Lokorda! Jo son se poduparl rukima da ću se dignut – i gledon da sedin u karsil…. A Lokorda me iz kantuna sve fiso gledo.

6. Ažvelto son se digal, stol tarkat i vikat:- Upomoooooooć! – Ma se niko ne oljavije.

7. Onda son onako tarceć, ujedonput upol apjombo u jednu rapu punu jopna. Upiren se nogima, da mi se je bilo iskapulat, ma ca son se veći upirol, to son se sve veći surgovol unutra i zabil son se sve do ramena. Još se je malo tilo, pok bi mi jopno išlo u justa i zbogon lipa gospe. Još mislin, ako me je Lokorda vidil di son upol, doć će ovamo i fundat  će mi glovu unutra. Kroz  koji don ću se iskuhot u jopnu, pok ćedu me manovoli izmišat sa salbunon i finit ću ispod koje facode …. Ala lipuga greba!

8. I dokle mi je glova rebumbovala od takvih penširih, trefil son primistit nogu i ugazil son na tvordo, pok mi je uspilo izvuć se.

9. Jopeta son pocel tarkat i kredat u pomoć, ma svi oni ca su bili u kuće – zatvorodu prid menon i vrota i ponistre. Jo son tarkol perke son se isprenul od Lokorde, a oni su se zatvorali u kuće jer su vidili mene obiljenoga od jopna, pok ćedu bit mislili da se je to Lokorda zamotol u lancun.

10. Tako son arevol do jedne kuće di mi je uspilo rumbat vrota. Išal son uza skale na pod i došal u jednu kamaru di nison vidil nikoga. Gledon bokun boje i vidin nike noge pod posteju pok som jih izbrojil. Bilo jih je šest. Ma ne micedu se. Ko zno jesu ovi judi još živi, jer kad son jo rumbul vrota, barz su oni mislili da je to Lokorda i ni ni cudo ako su umarli od stroha. Ako su martvi, a jo ih buden potezat, more lako i meni puknut sarce od stroha, perke mi i ovako puno slabo rebatije. A ako su živi pok me vididu ovako obiljenoga – onda njin ne fali sad umrit.

11. Ujedonput vidim da se jedna noga pomakla. Otvorin obadvo uha i cujen kako ispod posteje molidu: Santa Barbara, san Simon, libera me di sta ton…

12. Kad son vidil da su ovi judi još živi, potegal son jednega za nogu. Za sriću je to bil Patakenjac koji me je pripoznal. Iza tega su se ispod posteje izvukle i druge noge. Bile su tu dvi ženske.
13. Tu cilu noć nismo oka stiskli, nego smo sve do ujutro igrali na trentaun. Posli tega son se bil alavija razbolil.- Mater mi je misec don molila sve moguće letanije ma mi ništa ni pomoglo. Mislil son da son gotov za vike vikova.

14. Kako son posli ove batude ostol živ – valjalo bi pitat višćice koje su u ono vrime, po noći pritiskale jude i žene tako da bi se ovi bidni cejadini jedva škapulali od smarti, a niki su finili i u Šibenik, u ludnicu, na lumer trinaste.
15. Ovo son von ispripovidol sad u svomen sedandesetemu godišću, da bi se vi, današnjo mladost, malo nasmijali mojoj a i drugima inšempjonima tikvima od onega vrimena.

 

Kazivač: Nikola Ilić (Vis, 1890, nepoznata godina smrti; facenda zapisana 1960.)

žalovat se – izraziti sućut (1).

veja – bdjenje uz mrtvaca (1).

izbit se – skupiti se, stisnuti se u grupi (2).

perke – jer (2).

plafun – strop (2).

profundat se – propasti, utonuti pod teretom (3).

piz – teret (3).

narodnost – krivo upotruijebljen ideološki termin iz vremena poslijeratnog socijalizma za pojam – masa ljudi (3).

katrida – stolica (4).

karsil – mrtvački sanduk (4).

iskrenut se – izvrnuti se, propasti (4).

konoba – podrum (4).

bilo me je afanalo – bio sam izgubio svijest (4).

bokun boje – malo bolje (5).

fiso gledo – gleda ukočenim pogledom (5).

ažvelto – brzo (6).

tarkat – trčati (6)

oljavivat se – odazivati se (6).

tarceć – trčeći (7).

apjombo – okomito(7).

jopno – vapno (7).

iskapulat se – izbaviti se (7).

veći – više (7).

surgovat se – sidriti se, fig. upadati, propadati (7).

fundat – potopiti (7).

manavol – pomoćni zidar (7).

salbun – pijesak (7).

finit – završiti, dospjeti do (7).

facoda – kameni blok za gradnju (7).

ala lipuga greba! – kakvog li lijepog groba! (7).

rebumbovat – odzvanjati (8).

penšir – briga (8).

tarkat – trčati (9).

kredat – galamiti, vikati (9).

ponistra – prozor (9).

perke – jer (9).

lancun – plahta (9).

arevat – stići (10).

rumbat – provaliti (10).

skale – stube (10)

kamara – soba (10).

cudo – čudo (10).

rebativat – otkucavati (10).

vididu – vide (10).

trentaun – igra kartama u kojoj je cilj, uzimajući karte, doći do 31 boda (13).

alavija – sasvim, potpuno (13).

letanije – litanije (13).

batuda – udarac, jak doživljaj (14).

cejadini – ljudi, čeljad (14).

škapulat se– spasiti se, izbaviti se (14).

lumer – broj (14).

inšempjone tikve – lude glave (15).

Facenda Kako je bil Frone Lokorda oživil priča je o događaju s veje. To je običaj bdijenja povodom smrti mrtvaca u njegovoj kući. Kako se skupilo puno ljudi propao je pod i svi se našli u konobi skupa s mrtvacem. Ovu facendu ispričao je Višanin Nikola Ilić 1960., a tada je imao, kako kaže na kraju svoje priče, 70 godina. To znači da je vjerojatno rođen 1890. Stoga je ovo i jedan od najstarijih zapisa viškoga govora te kao takav važan jezični dokument.

Kako se skupilo puno ljudi u sobi, propao je pod i svi se našli u konobi skupa s mrtvacem. Pripovjedač je sudionik događaja koji se prilikom pada onesvijestio, a kad se osvijestio nije više oko njega bilo nikoga jer su se razbježali od straha, jedino je bio mrtvac koji je sjedio kao živ i njemu se činilo da ga promatra, a pred tim prizorom on je bježeći upao u bazen s vapnom u podu konobe te se jedva izvukao ipobjegao izazivajući, obijeljen vapnom, strah sviju koji su ga ugledali i pred njim zatvarali vrata i prozore.

Svijet facendi još je uvelike uronjen u razne strahove od onostranih pojava: od duhova pokojnika, noćnih hudoba, macića, vila, raznih noćnih prikaza. Priče o toj temi imaju  funkciju oslobađanja od straha kroz humorističnu interpretaciju događaja. Publika facende kroz te priče, koje humoristički prikazuju iskustvo susretas priviđenjem ili najčešće s insceniranim događajima ili prizorima u svrhu zastrašivanja,  smijehom se oslobađa vlastita straha.

Pripovjedač potencira komiku svoje vlastite naivne pozicije kao aktera stvarnog događaja. Autoironijom on potencira komiku situacije u kojoj jedan ispraćaj mrtvaca postaje komičan događaj.