1. Ovo je priča ol Prošpeta Firetova. On je bil iz Pliskega Poja. Njih je bilo pet braće. Ol španjole umarli su mu otac i mater. I zivil je sa nonoton i nonun.

2. Sal, on kako sirota, imol je jelnega borbu u Kolumbiju. I onda ti borba pisol je njegovemu nonotu kako je tamo, kako se je snosal i sve drugo. I sal, jadan Prospe, nevojan, bos, suknene kalcete bez postolih … i sal on ide gori u Sveti Vid pose koze i na ošćibod ugazi, ugazi na čičak i sal Prospe jadan, kako će on tako i njemu je na pamet kako mu je ovi borba u Kolumbiju i on zamolil nikoga da mu borbi piše jerbo on je bil nepismen.

2. I borba je njemu jovil da će ga primit u Kolumbiju. I onda je Prošpe jadan počel hodit po žurnotima, ukrast doma koju litru mlika za prodat i tako malo po malo počel on kupit šolde da bi mogal portit pul Kolumbije.

3. Kal mu ovi borba jovil iz Kolumbije da more doć, broji Prošpe pineze, ali fali pinez koliko je potriba za plotit vapor.

5. I onda on smeto nonota da bi on portil, da mu fali pinez, da mu dô pinez, a nono mu govori:- Ovo ti koza, nos je na pazor u Split, prodoj je i ča ćapoš pineze,  hol ća.

6. I Prošpe vazme kozu, a nojpri je išal u veterinara neka mu do potvardu da je koza zdrava. I on prodol kozu. Ćapol ništo šoldih za tu kozu i sal je imol za plotit vapor.

7. Kupil Prošpe kortu ol vapora i da će se ukarcat na vapor, a pitaju mu pasaporat. A Prošpe nimo ni pasaporat, ni bože tebe, niti zno ča je to pasaporat. A on njima koze onu potvardu da je koza zdrava, računo timbar je, država je to, a ovi ga gledaju i smiju se i ča će oni, a računaju vidi ga kaki je i boje neka putuje i molali ga.

8. I tako se Prošpe ukarcol na vapor i portil pul Kolumbije. A brod kuri pul Sueza. I putuje brod Sueskin konolen. A vapor je vozil barž pet-šest mij na uru. Putovol je tako Prošpe barž i misec don. I sve se misli, boga ti, kako je to daleko do Kolumbije. I stane vapor u Djibuti. A u to vrime grodila se je pruga Djibuti – Adis Abeba. I sal kako je vapor fermol, Prošpe računo «došal son».

9. I iskarcol se Prošpe na kroj. Vidi on svit se iskarcoje, iskarcol se i on, a vapor je portil daje. I naletil je na jelnega Taljonca. A sal sa Taljoncon se Višani mogu sporazumit. A i Prošpe je znol koju goder besidu taljonski. Ma ni ni ovi Taljonac bil puno pismen. I Taljonac Prospetu da se je iskarcol na krivu misto, da je ovo Afrika, Djibuti, a ne Kolumbija.- Asti boga, a ča ćemo sal? A je di ovode čo za lavurat? – Poslol Taljonac Prošpeta na prugu, da je tamo posla, da išću radnike za lavurat na prugu.

10. I Prošpe nosal posol na prugu. I lavuro Prošpe na prugu, lavuro. I ćapol Prošpe tote ništo šoldih. Sal Prošpe čeko vapor. Čeko i lavuro. I došal jelnega dona vapor, novi vapor došal tamo. Sal Prošpe ni razlikovol Kolumbo i Kolumbiju, ali njemu je bilo lašje reć Kolumbo nego Kolumbija. Kolumbija je puno dugo za reć, a Kolumbo je lašje, bokun je kraće. I govori on ovemu Taljoncu da gre za Kolumbo i Taljonac mu kupil kortu i ukarcol ga na vapor za Kolumbo. I Prošpe putuje, putuje.

11. Došal vapor na Cejlon, a svit se oparćoje za se iskarcat. Sad Prošpe želi pitat je tu Kolumbo za se ne privarit kako u Djibuti. I pito on jelnega je vo Kolumbo, da je. Ma pito on i drugega je vo Kolumbo, da je. Ma, za bit sigur, pito on i trćega je voKolumbo, da je. E sal je Prošpe bil sigur da će vidit borbu.

12. I iskarcol se Prošpe na kroj i gre on po mistu, varti se, tu adresu ol borbe darži u ruke kako relikviju i kože je svitu ma niko mu ne zno reć di mu je borba. I tako bidan Prošpe luto vamo, gre namo i posli nikega vrimena naletil na jelnega našega čovika – Višanina. I on njemu kože adresu.- Slušoj, prijateju, di ću jo noć ovega moga borbu? – A ovi će njemu:
    – E, prijateju, ti si sad daje od Kolumbije nego si bil kad si portil! – A Prošpe ga gledo:
    – A onda ti, prijateju, hoćeš reć da je vapor vozil guzicun nose!

13. Nikako to Prošpe ni mogal razumit da bi sad mogal bit daje od Kolumbije nego pri godišće don kad je portil pul Kolumbije.- Slušoj, prijateju, a je di ovode za lavurat?

14. I nojde ovi Višanin Prošpetu tamo u niku šumu niki lavur.- Somo znoš, prijateju, tamo su ti veliki komori u tu šumu – govori njemu ovi Višanin.
    – Neka su veliki kako kalebi, somo da jo ćapon šolde za doć do Kolumbije!

15. I Prošpe lavuro, siče šumu na Cejlonu. I tamo je opet učinil godišće don na Cejlonu. Godišće don je učinil tamo i iskupil ništo šoldih.

16. I, kal je bilo, napovidil Prošpetu ovi Višanin da je došal vapor i Prošpe se ukarcol i portil. Ali kroz to vrime ol kad je Prospe portil pul Kolumbije gredu pisma. Borba piše na Vis – je Prošpe portil?, a oni olgovoraju: Je! A je Prošpe došal? I tako dvo godišćo putuju pisma: Je Prošpe portil? – Je! A je Prošpe došal? – Ne! 

17. I na zolnju, boga mi, dojde Prošpe u Kolumbiju. A u Kolumbiju je lako bilo snoć se jer je bilo našega svita. I tako su Prošpeta doveli kol borbe.

18. Kal ga je borba vidil:- A di si?
    – A ovo me?
    – A di si ti do sal bil?
    – Falil son se iskarcat, pok son se iskarcol u Afriku, pok son se iskarcol na Cejlon.
    – Pok si ti taki brov da nisi znol pitat di je Kolumbija! – A na tu će ti Prošpe:
    – Ma ča ti misliš da se jo ne ispominjen kal si ti pisol nonotu da kal si došal vamo da niti znoš jazika niti se znoš snoć. A jo son došal tebi na pol učen.

Kazivač: Stipe Marinković Vergo (zaselak Serenjok 1914. – 1990.)

nose guzicun – kretati se natraške.

Plisku Poje – selo na središnjem platou otoka Visa (1).

španjola – španjolska gripa(1).

nono i nona – djed i baka (1).

borba – stric ili ujak (2).

nono – djed (2).

suknene kalcete – vunene čarape (2).

Sveti Vid – brežuljak s crkvicom na središnjem platou Visa (2).

pose koze – pase koze (2).

ošćibod – drača (2).

žurnota – nadnica (3).

šoldi – novac (3).

portit – otputovati (3).

pinezi – novac (4).

vapor – parobrod (4).

smeto nonota – dosađuje djedu (5).

pazor – tržnica (5).

hol ća – idi, kreni na put (5).

pasaporat – putovnica (7).

timbar – pečat (7).

molat – pustiti (7).

vapor – parovrod (8).

portit – otputovati (8).

kurit – voziti, kretati se (8).

barž – možda (8).

fermat – stati (8).

iskarcat se – iskrcati se (9).

koju goder besidu – poneku riječ (9).

A je dio vode čo za lavurat – ima li ovdje posla (9).

nosal – našao (10).

ćapol tote ništo šoldih – zaradio tu nešto novaca (10).

lašje – lakše (10).

oparćovat se – pripremati se (11).

kožat – pokazivati (12).

lavur – posao (14).

komor – komarac (14).

kaleb – galeb (14).

ćapat šolde – zaraditi novac (14).

učinitgodišćedon – provestigodinudana (15).

napovidit – poručiti (16).

na zolnju – na kraju (17).

falit se iskarcat – iskrcati se na krivom mjestu (18).

brov – brav (18).

ispominjotse – sjećati se (18).

došalnapolučen – to što se zbog neznanja izgubio po svijetu, kompenzira time što je ipak nešto naučio za snalaženje (18).

Junak priče, momak koji živi s bakom i djedom bez roditelja koje je usmrtila španjola(pandemijska španjolska gripa) traži spas u dalekom nepoznatom svijetu o kojemu nema nikakvu predodžbu.

Prošpe ne samo da nema predodžbu Zemlje kao trodimenzionalnog tijela, kugle, već on taj veliki svijet ne doživljava niti kao ravnu plohu na kojoj bi se moglo skrenuti s puta lijevo ili desno, nego taj svijet zamišlja linearno – kao liniju zadanu s dvije točke: točkom A od koje polazi na put (njegov zavičajni otok) i točkom B, koja je cilj njegova puta, obećana zemlja spasa – Kolumbija. Ako se na tom putu kreće, misli Prošpe, već godinu dana, s radnom epizodom u Džibutiju, onda je jedino moguće da je brod, kojim je putovao, vozio krmom natrag ili slikovito, kako kaže Priošpe, guzicun nose.

Prošpe demonstrira svoju superiornost u odnosu na rođaka iz vremena kada je on stigao u nepoznat svijet. Za razliku od rođaka koji nije znao ništa, Prošpe je za dvije godine lutanja svijetom stekao znanje – on svom rođaku dolazi na pol učen. Međutim taj stav ne valja shvatiti doslovno – kao vlastito uzdizanje, kao osjećaj vlastite superiornosti u mjerenju s drugim. U toj ocjeni ima zapravo više autoironije negoli samohvale. Naime, poslije svih muka i peripetija na putu do Kolumbije Prošpe dolazi na cilj i sada on sam postaje promatrač koji sebe vidi s distance koja mu omogućuje da se nasmije sebi. On prestaje biti naivan, jer je stekao znanje, a samim time doseže promaračku poziciju iz koje je moguće nasmijati se sebi, vidjeti sebe u vlastitoj komičnosti, vidjeti sebe kao drugoga kojemu se možemo nasmijati – prestati biti komičan proizvodeći komiku. Prošpina konstatacija da je postao na pol učen jest proizvodnja komike, dakle humor, na vlastiti račun.Nije ta Prošpina konstatacija hiperbola, pretjerivanje. Riječ je o onoj vrsti znanja kakvo je čavječanstvu želio učiniti zornim Christofor Columbo kad je odlučio putovanjem na zapad stići na istok. Tim putovanjem Columbo je po prvi put, na globalnoj razini, empirijski demonstrirao paradoks koji proizlazi iz dvodimenzionalne percepcije Zemlje kao ravne ploče: paradoks da se putovanjem na zapad može stići na istok. Prošpe je, za razliku od Columba putujući na istok stigao na zapad i na putu stekao „polovicu znanja“.