BAŠTINA PISANE RIJEČI NA GOVORIMA OTOKA VISA STARIH AUTORA

Jure Roki Fortunato (Vis 1893. – Los Angeles 1987.)

Višanin kojikao mladić 1916. kreće s rodnog otoka u svijet, u daleku Kaliforniju. U Los Angelosu bio je kapelnik u crkvi i pisac koji je, mada neškolovan (završio je nekoliko razreda pučke škole), napisao najbolje stranice pripovjedne dijalektalne književnosti otoka Visa u njegovoj povijesti. Nijedno djelo od svojih pet proznih dijela (dva romana i tri oripovjetke) i dvije zbirke pjesama nije objavio, a ta su djela prava riznica viškoga govora, njegova iznimno bogata leksika. U okruženju kulture američkog megalopolisa iengleskoga jezika, ovaj skromni Višanin upravo je jezikom gradio svoj otok. U centruLos Angelosa, u Down Townu, postojao je Vis sazdan od jezika. od riječi koje je jedan mladićpočetkom dvadesetoga stoljeća ponio sa sobom iz svog zavičaja preko oceana. U prostoru što ge je jezikom stvorio usred američkog velegrada doživio je barba Jure Roki Fortunato gotovo stotu godinu života. Njegovi rukopisi, dosad nažalost neobjavljeni. postali su temelj Libru viskiga jazika njegova nećaka Andra Rokija Fortunata.

Jezik Fortunatovih romana i novela pun je adaptiranih romanizama (venecijanizama), a etnografske reference dokumentiraju visoku razinu urbane kulture grada Visa. Te novele opisuju složene društvene relacije Visa s nizom zanimljivih likova, realistično profiliranih i psihološki iznijansiranih. Opis je to jed­noga svijeta koji postoji unutar svog idioma u čijem je leksiku vidljiv dodir s drugim kulturama, u prvom redu s venecijanskom koja je svoj utjecaj ostavila ne samo u materijalnoj već još više u nematerijalnoj kulturi, a najviše u jeziku. Taj jezični amal­gam romansko-slavenski to jest veneto-hrvatski (čakavski) svjedoči o nevjerojatnoj sposobnosti viškog govora da sačuva svoj jezični čakavski identitet i unatoč dominan­tnom leksiku aloglotske, pretežno venecijanske provinijencije.

Navest ćemo ovdje radi ilustracije atmosfere života Visa s kraja 19. stoljeća jedan odlomak iz Fortunatova romana “Bilo Roza iz Smidereva” kao opis organske ljudske zajednice:

 

Kolo od vrimena rokalo se je napri. Oni dnevi od setemoniiskurili su kako svi drugi dnevi odkad su postali.    Sve se je istokalo po stori uzonci. Sunce je peklo i parilo i cinilo je svoje pasejode priko viskuga neba od istoka do zopada. Don se je rojol i umirol. Noć se je vroćala misicon i zvizdiman. Musko dica su se nakupali i nakricali “svi no men” iskokajuć goli u more. Dvo molo su se opeta poricmolicića hobotnici. Oni ca ji je parvi vidil imol je pritezu na dvo troka veći. Zene i divnje su nosili na glovu pune groce sloni i slalki vodi. Robu su proli, susili i suprasovali. Petegule su pleli, donaplićali i karpili. U isto doba su kidoli i porali jazikon iskar­njega svoga. Maske su plondoli po dvorima migajuć ociman i stoli atento za polbit koju glovu i butorgu od ribi. Muski su burdizali po vali i vozili su se u gundule. Ribori su prostiroli i karpili mrizu i u vecer partivali pud svoji posti. Tezoci su ho­dili rano u poje i kasno se doma vroćali. Inpjegoti su hodili pud svojih skritorijih i na podne doma na dobri obid. Kridavac je kridol vino, ribu i frut. Maranguni su planjali, segali i udivalibrokve po lenjamu. Kovoci su klapolimlacićon po zazo­renin gvozjun. Muraturi su grodili i donagrodivali, a manavoli su misali jopno i nosili mestrima u karijole. Fakini su vojali prozne i pune karatile, nosili su muku na rame, iskarcovali su komerac iz vapora i nosili su valize vijaturima. Sinjorine, studenti i pritendenti su se kupali pri obida. Sinjore, posli pizoleta, po hlodu su hodili u vizitu. Pećarice su polili peć, nosili su dasku i rokno onima, koji su imali za misit. Potestot je bil okupon svojin guvernativin i domoćin poslon. Likor je vizitovol svoje nemoćnike. Spicjer je po likorovoj riceti preparovolmedicinu. Popi su cinili svoje religijozne dovere po crikvima. Zvoni su zvonili. Mestri i mestrovice ucili su dicu, a pulicjot jih je tirol iz puta i strasil parzunon. Finonci su cinili svo­ju rondu od kontrobonda po poju i po pajizu. Jandormi su stoli u svoju kazermu alerto na gvordiju. Pritur je sudil. Avokat je bronil. Zena, koja je imala za rodit, rodila je i baba ji je pobabila.

Ko je imol za umrit, umar je. Picigamorti su cuvali i zakopoli martvo tilo. More se je posli noćnoga sna budilo. Vapori su arevovali i partivali. Kupovolo se je i prodovalo. Lavuralo se je i plondolo. Potili su se i hlodili. Bilo je smiha i placa. Razgovora i rogobora. Isti su muli, mazge, tovari i kenje klapoli polkovima po tvordin putun i posarćoli priko stinjok. Ovce, koze i kucini hodili su istun rotun.

rokat se – okretati se
setemona – tjedan
iskurit – proteći, proći
uzonca – običaj
parit – peći, isijavati vrelinom
pasejoda– kretnje, ophod
nakricat se – nkričati se
poricmot se – sporječkti se
cića – zbog
priteza – pretenzija
grotac – vjedro za vodu
suprasovat – peglati
petegula – osoba koj voli brbljati
iskarnji – bliska osoba, bližnji
butorga– ikra, riblja utroba
burdizat – jedriti cik-cak uz vjetar
partivat – kretti brodom iz luke
posta – ribolovna pozicija
inpjegot – činovnik
skritorij – ured, kancelrija
kridavac – onaj koji n javnom mjestu vikanjem reklmir robu
kridat – uzvikivati ponudu robe
frut – voće
marangun – drvodjelac
planjat – blanjati
muratur – zidar
manavol – pomoćnik zidaru
jopno – vapno
mestar – majstor
fakin – lučki radnik
karatil – manja drvena bačva
komerac – trgovačka roba
valiza – kufer
vijatur – putnik
pritendent – kandidat
sinjora – gospođa
pizolet – kratki san, obično poslije ručka
vizita – posjet
pećarica – žena koja peče kruh u javnoj peći
rokno – plahta na dasci n kojoj se nosi komade tijesta u peć
misit – mijesiti (tijesto)
potestot – grdončelnik
okupon – okupirn, zuzet
guverntivi posol – posao upravljanja
likor – liječnik
vizitovat – pregledvati
spicjer – apotekar
preprovat – pripremati
medicina – lijekovi
mestar – učitelj
mestrovica – učiteljica
pulicijot – policajac
parzun – ztvor
finonc – finncijski policajac
ronda – ophod
kontrbond – krijumčarenje, šverc
avokat – advokat, odvjetnik
picigamort – grobar
vapor – parobrod
arevovat – stizati
lavurat – raditi
plondot – besposličariti
potit se – znojiti se
klapot – kucti
kucin – pas
rota – smjer

Ovaj fragment iz Fortunatova rukopisnog romana otkriva otočki svijet druš­tvenog sklada, ravnoteže, čitav univerzum jedne organske društvene zajednice koja funkcionira po davno utvrđenim regulama i zakonima. Univerzum je to koji ima svoje središte i svoje strogo definirane vrijednosne koordinate unutar kojih su raspoređene uloge, pozicije i interpresonalne relacije. U Fortunatovu opisu taj svijet organske za­jednice zabilježen autorovim perom u punom je intenzitetu svog svakodnevnog dina­mizma. Tu su ribori i težoci, maranguni (drvodjelci) i kovoci, inpjegoti (činovnici) i fakini (lučki radnici), sinjore i sinjorine, pećarice i kridovci (izvikivači ponude robe na prodaji), mestri (učitelji) i mestrovice (učiteljice) potestot (gradonačelnik), pritur (sudac) i avukat (advokat), likor, pop i spicjer (apotekar), pulicijoti, finonci, jandormi (žandari), i picigamorti (grobari).

Pavao Mardešić Centin (Komiža,1895. – Split,1978.)

Hrvatska tehnička enciklopedija: „Diplomirao je 1922. studij strojarstva i brodogradnje na Tehničkoj visokoj školi u Beču (TH Wien). Godine 1923. otišao je u Njemačku, gdje je radio u Institutu za ispitivanje brodova te u tvornici motora Hans Jastram u Hamburgu. U Čile je otišao 1929. te radio kao šef pogona u tvornici salitre Lautaro Nitrate Co. Ltd. de Antofagasta u Chacabucu Pintu. Kada je tvornica salitre propala, vratio se 1930. u Split, gdje je otvorio Brodogradilište ing. P. J. Mardešić, koje se bavilo proizvodnjom manjih drvenih brodova, posebice jahti i jedrilica. Brodogradilište je zatvoreno 1932., a Mardešić je prešao u splitsko brodogradilište Jadranska brodogradilišta A. D. Split u kojem je radio kao šef konstrukcijskog ureda te vodio gradnju samoga brodogradilišta. Nakon oslobođenja Splita 1944. sudjelovao je u obnovi oštećenoga splitskog brodogradilišta kao i Arsenala ratne mornarice u Tivtu. Umirovljen je 1954. Nastavio je raditi za klasifikacijsko društvo Bureau Veritas koje ga je reaktiviralo 1964. Konačno je umirovljen 1967.

 

Radio je na konstrukciji, rekonstrukciji i spašavanju te izgradnji obalnih putničkih brodova, brzih ophodnih brodova, torpiljarki i pomoćnih jedinica za ratnu mornaricu. Autor je patenta Postupak za gradnju drvenih brodova koji ne propuštaju vodu zaštićenoga 1931., koji se odnosi na postupak gradnje drvenih brodova uporabom uskih letvica. Godine 1932. na 7. međunarodnome sajmu u Solunu njegovo šuplje lagano veslo dobilo je zlatnu medalju. Za potrebe Instituta za oceanografiju i ribarstvo u Splitu, kojega je bio dugogodišnji tehnički savjetnik, izradio je poseban zatvarač za planktonske mreže te konstruirao istraživački brod kojemu je namjena bila istraživanje Sredozemlja do dubina od 4500 m, ali brod nije sagrađen. Konstruirao je brod za polaganje plutača sagrađen za Upravu pomorstva u Splitu. Sudjelovao je u radu društava vezanih uz more i tehniku, prevodio tehničku dokumentaciju. Njegov Rječnik komiškog govora objavio je JAZU u svojem Dijalektološkom zborniku 4 (1977).“

 

Pavao Mardešić Centin ogledao se i kao leksikograf, pisac rječnika komiškoga govora. Taj rječnik nije obiman po broju riječi (oko tisuću natuknica), ali je iznimno važan jer je do danas jedini i drugo što je autor izabrao mnoge arhaične (starinske) riječi koje su već u njegovo vrijeme bile na rubu zaborava. Svjestan da njegovi čitatelji neće moći imati predodžbu mnogih pojmova koje imenuju riječi njegova Rječnika, autor je napravio brojne crteže kojima ilustira predmete koje imenuju strinske riječi. Tkođer, da bi ilustrirao živ komiški govor svog vremena daje uz Rječnik i prilog od nekoliko znimljivih tekstova na komiškom govoru kojim evocira uspomene na svoje djetinjstvo provedeno na otoku. Posebno je znimljiv njegov prozni zapis o životu na brceri svoga oca „Plevni“ na kojoj je kao dijete provodio ljetne prznike – „Vakonce na braceri“. Slijedi pet zpisa na komiškom iz Rječnik komiškog govora“ Pavla Mardešića Centina:

 

 

SLICICA IZ PODŚPILJO (1977)

 

Moglo je bit okolo ove ure, na zezin Kandalure, otvoron jo vrota i ishodin iz konobe, a pridome mocak Katine varti repen.

Odonamo sjor Bepo. „Dobro Von jutro!“ – a on naprid. „Rekla son dobro jutro, sjor Bepo!“ „Imos prov, molo, dobro jutro, svaku jutro!“

„Nison dusla ni do pul dvura, dvo jandorma bajuneta in kana, muntoju iza skule.

Udija son rendila nose, zakrakunala se i azvelto na gurnji pud, iza skurih.

Intrali su dreto u Domine. Ni pasol ni minut, fumor je zadimil, a ona je protorkala u storu kuću. Do malo, oto ti je. Ispol traverse vidi se butija. Aha:

Kal su se napili i nalokoli, pomalo naprid, nistarmo pul Dulnjega poja.

Ob ovemu ne govur nikome nista, da ne bi rekli da son ti jo rekla.“

„Ma je bilo potriba da mi tu reces?! Meni rekla, u more utopila.“

„Dovidova!“

„Dovidova!“

 

NOVI KLOBUK

Rodil se je u Komizi, na velikemu skoju, ma kal mu je bilo 3 miseca odnili su ga na lanternu Glavat, di mu je otac bil parvi lanterništa. Na  temu molemu skojiću, nasrid mora, pasol je svoje parvu ditinstvo ol kojega pameti jos i don danas lipih uspomen. Kalje otac isal u pensjun, famija se je priselila u Komizu, di je onda moli ucinil 5 godisć puske skule, pol mestron Novak. Mestar Novak je bil dobar za ucit dicu, a nojvisje je moril za rogciće – č ć -; u temu se ni smilo falit. U ono vrime bila je tu veliko skula sa 6 klos muskih i 6 zenskih. Komiza je imala cetiri mijora dus.

 

Iza tega moli je isal u Split u reolku.

Veselu, regulotu i ozbijnu ditinstvo, meju lanterniste, ribore i tezoke, na molega je ostavilo duboki trog i ol njega ucinilo otvorenega, radisnega mladića od kuraja.

Kal je malo ponaresal kupili su mu parvi klobuk – parvu spanćeru, jer je do tad nosil somo berite i klobuke od slame.

Bil je tu cagod lipi klobuk – klobuk ol covika; za taki klobuk meritalo je dobota dat  i zivot.

Dobar dil slobodnega vrimena u Splitu provodil je niz – kraj – mora, po muliman, navraćajuć uvik na mole skvere Kosćina i Ivanko, di su se grodili i poprovjoli brodi ol darva. U temu ga ni bilo lako zasitit.

I tako se je jednega hlolnega populneva, vele  miseca, dogodilo, moli je isal, ka obicno, som po parapetu ol dige, kad mu je jedon reful vitra odnil iz glove novi klobuk. Nikoliko se je putih klobuk zavartil u ariji i pol plesko na more, vonka dige. Kroz gusti klobuk arija ni mogla izoć, po je tako ostol lezeć na krelo, da je somo glavica bila vonka mora.

Vitar ol tramuntone nosil je klobuk uza some skojere ol dige. Moli je skocol ol jedne do druge stine i uvik se nodijol da će se klobuk dat doseć. Uz tu je hitivol u more stine de fora klobuka za ga priblizit. Ma cile ure su pasovale, već je pol gusti mrok, duslo 9 urih u vecer, a da se nista ni prominilo. Kad je finila diga tukalo je zaobić Katalinića brig, po je tako klobuk po malo  dusal do puntina ol Bacvic, ca ga zovu Kavala. I moli se je nosal na puntinu za docekot klobuk, zgarcen i skrepeniven, a klobuk mirno, brez milosorjo, pasoje na dvo pasa-brez da ga se co tice.

U temu momentu napustit novi klobuk ni bila lako stvor, ali već ni bilo ni vrimena, tukalo se je odlucit. Moli se je svukal gul i hitil u more. Ma jednun rukun se je dorzol za stinu, tako da mu je glova ostala suha. U parvi tren studenu more fermalo je doh u studenemu tilu i indurilo ga.

Za se otisnut vajalo se je jos jedon put odlucit. Ma ni bilo druge. Molol seje ol kraja, zaplivol, ćapol klobuk i brez njonka promislit, natakal ga na glovu. Tako je smocil i zolnji bokun suhega.

Kad je doplivol nose do stine, jos jedon put se je pristrasil, da som neće moć izoć, toliki ga je tres bil ćapol. Kad je tu i pasalo, tukalo se je obuć. Kalcete i roba lipile su se uz mokru tilo, postoli ni naprid ni nose, ruke i noge skocu simo-tamo, a da se njonka jedon botun ni dol zabotunat.

Ono se uzo reć: trese se kako prut, ma virujte ovo je bilo gore nego prut. I tako napul obucen tarkol je doma – dreto u posteju.

 

 

MOLI KACADUR

Barz son imol 5 godisć kad mi se je  borba, ol mame brat, a ona je bila iz Lastova, vrotil iz Marsilje u Lastovo i za molega donil jelnu pusku.

Tu je bila provo puska, puska ipul, dobota kalun! Imala je somo jelnu kanu sa vukon i jedon serpentin, a bila je nabivaca, ma da su u ono doba bile vej dovna i ostroguse, koje su se punile ol izoda. Fundak je bil cili puno lipo izlavuron, a kana rekamona na cviće. Ala ca je bila lipa. Mogla je stot na oltor.

To  je dugo kana ol velikega valura i bila je barenko pedanj dajo ol svake druge puske, jer vajo znat da ca je dajo kana, tu puska gusće izmeće i moze se daje pucot. Tako je ova puska bila na glosu u cilemu Poju i kad bi zimi doletile koje velike tvice (guske, patke), tezoci bi u nos dusli uzojmit pusku, radi njezine duge kane.

Ma jo son bil jos tako moli, a puska većo ol mene, da je otac odlucil da puska ostane onako inpaketona kako ol fabrike, dok jo navorsin 7 godisć. Puska je visila u konobi obo gredu i cekola moju festu, a meni je bila priresla uza sarce, da vej nison mogal izdurat kal će tu duć.

Ume tu otac, koji je bil veliki kacadur, ucil me je kako kacadur ne smi nikad molat pusku iz ruke i kako kana vajo uvik da gledo u nebo. Cinil son pratiku sa jelnin sćopen, sa bokun spoga, za na rame.

Bilo je grubo tu ca je pusku tukalo nabijat iz sprida, po je muj otac ucinil jedon kako patent. Okolo murela ol darva, koji justo introje u kanu, omotol je malo korte i zalipil kako kanelu. Onda je po sridi kanele inkolol jedon zdrib isjelne bonde usul baline i zacepil, a iz druge bonde je usul proh i zamotol kortu, po je tako dobil kako fiseke. Za napunit pusku ni bilo potriba nego olmotat kortu iz bonde ol proha, usut proh u kanu i onda sve ostolu pritisnut i sa palicun ol gvozjo dobro nabit.

Iza tega bi se inkapelol kapelin ispod vuka i puska je gotova.

Fiseki su se mogli  nosit po malo. Dusal muj 7 . rojendon. Pusku smo kalali i ocistili, jer je bila sva ingrasona. Otac je nikoliko putih provol pucot na prozno i sa fisekima, pa smo onda jelno populne mi dvo isli u kacu – po parvi put.

Otac je nosil pusku i kad je na smokvi vidil jelnu bekafigu, uputil me je dokle se imon libit i iz kojega mista imon pucot. Jo son puzal izmeju luz, puska u ruci, kana pul neba, a sarce lepeće, kako da će probit majicu. Do malo jo son dotorkol u oca noseć tvicicu za noge, obisene glove i rastvorenih krel, a na vorhu od kjuna kapjica karvi. Za danas je dosta! Vrotili smo se doma, a za veceru son imol tvicicu sa pulentun. Ma kojo vecera, a koji apetid!

Kal smo jedon put bilibza obidon, dotorkala su dica, moji prijateji,  svi zapihoni: azvelto, na Boninovo je pala na maslinu garlica.

Molol son bokun naboden na perun, a otac je na polkiću isprid vrot nabil pusku, po smo onda torkali na Boninovo, 150 m ol nase kuće, najparvo puska meni u ruci, a za njun cilo kunpanija, jedon za drugin, pognuti uz kolnik puta.

„Ono je!“

Bum! I garlica je pala pol stablo i skoce i varti se na misto, jer jun je jelna balina slomila kust ol krela. Sa tvicama meju dvi ruke dotorkali smo u oca, koji je vidil da tvica nimo nego tu jelnu ranu, po jun je stavil loge ol darva iz gurnje i dulnje bonde ol krela, vezol kuncon i sve opasol jelnin kuson pece unocene u jes. Somo glova, rep i noge bile su vonka.

Dok smo pomogali ocu, on me pito: „A di je puska?“ Vi ne ćete virovat da son jo ostavil pusku naslonjenu na stablo.

Tako smo dorzali garlicu u skotuli ol kartuna priko misec don i hronili je, a onda je otac molol jes i posli malo ona se je osvistila i – odletila.

Kal smo jedon srugi don opet isli na lozje, otac mi govori:“ Ovo jedon divji golub, gre dreto na nos, ovo ti puska, pucoj, falit ćes i jo ću to posli reć zoc si falil.“ U tren oka golub je doletil, jo son opolil, golub se je jos boje zagnol – i nista mu. „Di si pucol?“ – pito me otac? „Dreto u njega.“. „Makako, kad tvica leti pul tebe, vajo pucat isprid nje i ovo nemuj zaboravit.“ I nison, ni do danasnjega lneva.

 

COVIK PRIKO BONDE

 

Kal smo nasu braceru nakarcali vina u bacve, zatvorili u bukapurtu, pritegli incerodu i ucinili provistu, jos ni jugo popusćalo, po onuj storuj: kad je jugo, ni vrime drugo.

I tako smo cekoli hoće li malo rasćarat da bismo mogli portit, navroćali u kafetariju, pili corne kafe i fumali. Bili smo u troje, kapiton i nos dvo mornora.

Kad non se je prid vecer cinilo da ce popustit, pogledoli smo u nebo i jedon drugemu rekli: „Homoća“.

Dok smo molovali cime i olmotali jidro, skupilo se nisto svita na rivi, zena i dica dusli su za nos pozdravit i po obicoju zazelit dobar put. Udija smo podvezali dvi ruke tarcarula, ukarcali kajić na kuvertu, isali flok, salpali sidro, zaorcali, dvigli jidro i portili.

U zli cas, jer kal smo izosli iz vale, vitar je isal vonka, skontralo je od pulenta, a jedon basi lomp proporol je nebo. Malo posli jedon grum i pocele su padot debele kapje. U tu se je noglo zaskurilo i zapuhalo po karmi. Ma zapuhalo, da su udija sortije zazvizjole. Majnali smo jidro i ostali na somi flok.

Svi smo bili u stivale i incerode.

Nismo puno cekoli, dviglo se je more i zabililo, a kal smo bili nedaleko ol dvo skojica, koje bismo raspoznali kal bi zalanpalo, 3 velike bote jelna za drugun i jedon joki reful, nognili su non brud na desni buk toliko da je zagrabil mortvun bondun, a priko kvartira ol karme ukarcol je jedon kulaf i Mikulu, koji se je nosal sotovento, odnil priko bonde u more.

Somo ca je rekal – oboj meni – i nestol je dunglovun u cornu more.

Nit smo mogli co vidit, ni co ucinit, a neznon jesmo li co i rekli, somo smo se pogledoli sa napul zatvorenim ocima, jer nos je more i vitar sibol po obrazu. Zajelno smo obadvo ćapali puntizel iz kuverte i zahitili ga u more, brez izgovorit besidu.

Prikarstili smo se kako smo mogli i rekli: – Pokuj visnji daruj njemu Gospodine-, u suzami zatapjali i naprid navigali, jer nose ni bilo co.

Ma da barenko ni imol stivale, a ovako mi smo somo vidili kako gre na lno a pionbo kako stina, a pisikonti za njin.

U jutro te trudne noći arivali smo u misto teraferme di smo imali iskarcat i udija se prijovili kapitonu ol purta. Malo posli dusli su pulicjoti i jos drugega svita i sve do populne su nos pitali, resetali i apena u sutun molali.

U nami vej ni bilo gusta za zivot, po smo onako glolni i umorni isli na nas brud, pol rivu, zalozili po jelnu slonu ribu i bokun kruha, zmul bevonde, pofumali spanjulet i isli lec, a da se o iskarconjuni progovorilo.

I tako smo u tuzi i zalosti pasali nikoliko don, ukarcali nisto robe ca su non bili oparćali i portili pul doma.

Kako su doni vej bili skrotili a vitar skarsol, mi smo se apena pril nuć nosli isprid nasega mula – a mul karcat svita, kako da dohodi vapor. Introjemo u porat na ssomi flok, po malo, kako da gremo za sprogud.

U jedonput obadvo smo rastvorili oci i justa, a garlo non se stisklo, jer meni se je cinilo, a i kapitonu se je parilo da je ono Mikula na glovi ol mula, koji non mose! Jos malo i Mikula non veselega obraza nisto vice, a mi dvojica u strohu, stojimo inkodroni, ne virujemo ni nasin ocima, ni nasin usima.

Ca je bilo? Mikula je one grube noći agranpol puntizel izul stivale, iskrenil vodu i stivale napoko pol pazuhe, po je tako u zoru doplivol do skojica, di su ga onda sutradon nosli ribari – i skapulali.

 

 

 

 

VAKONCE NA BRACERI

 

Prije nego je muj otac introl u sluzbu lanterniste, imol je svoju braceru. Obo tuj braceri puno se je provjalo, jer je po kariku bila rovna trabakulu, a bila je omatona kako bracera, na jedon jorbul sa trevun. Otac je braceru izgrodil zajedno sa nikoliko prijatej, a ne znon je bil  i koji kalafot s njima. Na svaki nocin bracera je bila nisto esterega. Otac bi za nikoliko vijajih vazel sobon po jelnega svuga dobrega prijateja, a uz tu je imol uvik jelnega ploćenega mornora. Tako su navigali za Mlelke, Pulju, Albaniju sve do Garske. Bil je poznot kako neustrasivi pomorac. Da spomenem somo jelnu: U Albaniji 10 taljonskih brodih, puno većih, skunih i trabakulih, cekolo je, nakarconi parvin karikon ol stajuni skoroncih, da bi jugo popustilo za moć traversat Adrijatik. Bracera je dusla meju zolnjima, nakarcale se i portila za Bari. Parve skoronce bi u Itoliji svake stajuni jedva docekoli. Azvelto su iskarcali, vazeli savuru i vrotili se u Bojanu di su nosli sve brode na sidru, kako su ih bili ostavili. Jedon Taljon in je dovikol:“ Schiavone diventato matto“ (=Slaven je poludio). Nakun bracere otac je pasol 30 godisć po lanternami Poreru, Palagruzi, Lastovu i Glavatu, di son i jo pasol parvih mojih 6 godisć života.

 

Kad je otac isal u pensjun, priselili smo se u Komizu, a jo son onda isal u pusku skulu. U ono vrime u komizi bilo je barz i 300 riborskih brodih, dvo trabakula i dvi bracere. Jelna ol tih bracerih zvola se je PLEVNA; bila je kako veliko gajeta, imala je folke i batajule i kuvertu sa bukapurtun, a kapiton je bil borba Ondre Zuanić, receni Kenjica. Imol je veliku bilo brodu, kako muj otac, a bili su i prijateji.

Kad je finila skula, a meni je bilo desetak godisć, pocele su vakonce, otac me je dol na braceru borbe Ondreta. Na brodu je bil jos i jedon mlodi mornor. Moja mama ni bila s tin sasvin zadovujna, ma mi je isto oparcala valizicu sa nisto robe i dodola jedon sir i skatulu joj. Tako son tri godisćo pasol vakonce na Plevni, parvi put malo don, a posli sve veće. Za vrime tih vijajih jo son na sebi imol somo krolke gaćice, a majicu, beritu i postole bi obul somo pril vecer kal bi zahlodilo.

Kal bi se vrotili u Komizu moja mama bi me nojpri u mastil tople vode isprola i izbruskinala. Onda bi zvola barbira da me paso na makinu – na pelu, jer se cesjon ni moglo ucinit nista. U zolnju bi tukalo kupit nove postole jer noga naucna bit bosa ni introvala u ni jelne store postole. Pocornil bi kako corni moro, da se je vidilo somo bile zube i bilu od ocijuh, sve drugu je bilo jelnega kulura.

Kako ni bilo motora, navigalo se je po donu ol ranega jutra nojpri sa burinon, a posli majistrolen. Popule tukalo je duć u niki porat, jer bi pril vecer pala bonaca. Ako se ni mogo naprid, fermali bi u koju valu kojega skoja. Za mene je zivot6 na brodu bilo veliku veselje, jer je borba Ondre racunol no me, za nike posle koji su bili zo me adatoni. Bracera je imala kajić i kal gud je bilo potriba ol kajića, jo son već bil u njemu. Cinilo mi se je kako da son kapiton ol tega kajića.

Ako smo surgali u niku valu i vajo se vezat za kroj, jo bi u kajić izvorol na pajule lanconu i vozil bi za kroj da je vezen di bi mi oni rekli. Ako je bilo portiba izvest brud vonka vale na vitar, jo bi vazel kajić vezol ga za provu ol broda i vozil bi, za malo pomoć onuj dvojici, koji su na brodu vozili na dvo veliko vesla ol 4-5 metrih. Kal bi brud ćutil malo ćuha i zabrivol, jo bi pasol kajić po karmi i ukarcol bi se na brud.

Pitat ćete kako je bila spiza na brodu-nojbojo. Imali smo hrone za desetak petnaste don. 2-3 barila vode, jelnu vriću senjskih kolocih, barilot slonih sardel, bakalora, slonega mesa, sira. Osin tega paste, rizih, kunpirih, pomedorih, fazula, kapule, luka, papra, soli, cukara, kafe, onda domijonica vina, kvasine, uja.

Kal bi dusli u niku misto, nabavili bi friskega mesa i kruha. Meso bi kuholi dok bi se karcalo, po bi bilo juhe za 2-3 dana, a kupili bi voćo i verdure. Jelna stvor kojo nikako ni smila falit, bil je baril slonih glov i criv za brumat, ca bi smo vazeli ol fabrike pri partence iz Komize. Osin svega tega bilo je obilatega apetida, a apetid daje dobar gust svakuj hroni.

Pril vecer cesto bi se islo spremit veceru ol ribe, kojoje jos bila u moru. Ako se glove ol sardel istucu u jelnu pastu i meju dvi ruke ucini kako balotu i hiti u more za brumat, balota bi se na lno raspala i zamutila okolo sebe i do malo bi se zacornilo ol usot, sporih, picih i carnjulih. U ono vrime svako je vala po skojima bila bogata ol te manjusi. Svaki ol nos trojice bi isal na svoje misto: mornor bi uzegal ogonj na fugeri, borba Ondre bi vazel dasćicu i nuz a jo tunjicu.

Na udicu bi nadil crivo ol slone ribe i hitil u oni mutez. Ni bilo potriba dugo cekot, jo bi istezol ribicu za ribicun. Ribe bi dodovol borbi Ondretu da ih ocisti, a mornor je već spravil pofrigu i do malo i brujet je bil gotuv. Na jedon veliki pjat varglo bi se 5-6 fet kruha ili koloca i lopizu sa brujetun bi se izvornilo na oni kruh. Iz pjata smo grabili svaki na svoj kvadret – tu je plilki moli pjat.

Bracera je imala po karmi jelnu gabinu sa dvi visoke posteje. Ispol postej skafetini za robu i hronu, a meju dvi posteje skrivanija. Ispol stola skafetin sa kortami i dokumentima. Navar stola kvodar svetega Mikule. Mornor je imol posteju u provi, a jo son bil sa kapitonom u karmi. U litnju doba ovaki vijaji bili su puno lipi, ma lito uzo biz i bonaca, a zno i zapuhat.

Jelnega vijaja smo se u Splitu nakarcali cimenta za novu fabriku sardinih Mardesić & Cie. Fabriku je fundol borba Joko Mardesić, ca su ga zvoli – Visćica-. Fabrika se je grodila na njivi blizu svetega Roka, a zemju je bil kupil u muga oca.

Justo smo bili portili iz mula ispril sanitodi u Splitu, kal nos jedon Dalmatin Drvencanin zove da ga vazmemo do Komize jerbo da je izgubil vapor. Borba Ondre je uputil mene u kajić da ga gren vazest, jer je znol da je tu sijavac, a u sebi je kalkulol da je sijavac na brodu kako niki moli motor, jer su sijovci bili poznoti kako joki vogaduri.

Izosli smo na vesla i pasali digu, ma bonaca je kolma, ni ćuha ol vitra. Vozili smo do kasno u nuć i nodijoli se da će nos ćapat burin – ma nista. Sutradan duslo je dobota pulne, a mi smo apena meju lanterne Rozonj i Livka, ca će reć da smo u splisko vrota. Vitra ni za lik i svaku malo bi jedon ol njih trojice vazel veslo da brud barenko darzi rotu. Kal je osvanilo drugu jutro mi smo u Viskemu konolu u visini skojića Vodnjoka.

Ovo je treći don i uvik se pomalo vozi, a i frisko hrona iz Splita non pomalo skarsoje. Populne smo ostavili brud na sva jidra u kulfu i jo son sa mornaren vazel kajić i isli smo pul kraja za ujot kojega konjca za veceru. Kurenat nos nosi malo pul Solte, malo pul Visa. Cetvorti don vijaja, a mi smo jos u konolu. Kvarat mije ispril nos vidimo jelno jato kalebih, koji se biju za nisto ca plivo. Kapiton saje u kajic mene imornora da gremo vidit ca je tu. Kalebi su ubili jelnu veliku sipu, barz je u njuj bilo i dvo kila. Potiroli smo kalebe i vidili da je sipa friska i vargli je u kajić. Jedva smo se bronili ol kalebih, koji su tili da jin vrotimo njihovu sipu. Ucinili smo brujet ol sipe, ma takega brujeta u zivotu vej nison gustol.

Pril vecer smo gledoli manovre austriske flote. Osvitlili su nos refletoron, jer smo jin smetali. Malo posli na nos je dusla jelna torpedinjera i krez megafon su nos pitali , na taljonski, di gremo. Stendili su non cimu, koju smo pasali jedon put okolo jorbula, a onda kroj na monkule. Tako su nos remurćali do ispol Visa. Peti don nastovjomo vozit pomalo za Barjoke. Priko noći vitar je isal na jugo i kad smo sesti don munatli Barjoke bilo je vitra i priko mire. Ma vitar i more su non u provu i slabo napridujemo. Uz tu se je dviglo i more i pocelo polivat po je tukalojelnu filu cimenta iz kuverte hitit u more. Tako smo sesti don, na zolnju, pri pulne arivali u Komizu. Svaku vecer tukalo je polit brud, pomest i zalit kuvertu, da se brud ne rasusu. Jo bi vazel kajić i ucinil bi jedon jir okolo broda polivajuć sa sesulon mortvu bondu. Mornor bi uredil kuvertu, a kapiton bi izosal na kroj interesat se za novi karik, jer je u svakemu mistu imol nikega svuga kako agenta.

Jelnega litnjega lneva bilo je lipega majistrola, obidvoli smo malo ranije i iz Visa uputili se, proznin brodon u Split. Kal smo izosli u Viski konol, kapiton i mornor malo su se hitili i zadrimali, a meni su doli rotu i temun. Ispril nos je jidril pujiski trabakul sa tri ruke tarcarula na majistri. Bil je u punemu kariku. Jo son za monkul ol karme zadil jedon scop i no nj natakal desetak senjskih kolocih, koje son destrigol do Splita. Vitar je forcol i mi smo pasali pujiza. Za nas prozni brud imali smo puno jidor i kal je brud pocel skocat i jorbul skripat, kapiton se je probudil i ni mu bilo drogo da ga nison zvol. Kal smo se u Splitu vezali pol rivu i jos pul ure iza tega, arivol je pujiz. Za mene ni bilo većega gusta nego stot na temun. Drugega lita privozili smo barile slone ribe iz Lastova u Komizu za fabrike. Kad smo iz Komize proznin brodon muntali puntu ol Stupisćo bilo je friskega majstrola po karmi, po smo vazeli rotu dreto na Lastovo. Bastun ol floka smo vezali na bondu i inkrozai jidra. Ma vitra je bilo sv veće i brud se je nognil naprid toliko da je kolunba po karmi izosla iz mora i somi vorh ol temuna je bil u moru. Kol ovih brodih temun dosize duboko ispod kolunbe, ma se temun more kalovat i dvizot kako je potriba. Vitar je jos forcol i prova je zadubla u more toliko da se je morsko pina mogla dotukat rukun priko batajulih. Sve ca se je moglo prinit prinili smo na karmu za kontrapiz, fugeru, konope, jelno sidro, ma non se je borba Ondre zabrinul jer ni bilo moguće u temu stonju skrotit jidra. Govoril non je. Dico moja izvornit ćemo se priko glove kako jos nikur. Pril vecer dusli smo pol Lastovo i iz dajine smo vidili priko cilega skoja jelnu bilu fasu. Tu su bile bote koje su se odbijale ol skoja kako je more bucalo. Jo i mornor bili smo na provi i vej smo se bili poceli strasit da kapiton za temunen iz karme dobro ne vidi i da ćemo udrit u kroj. Mejutin kapiton je znol za jelnu valu, ca je zovu Zoklopnica i tu je bilo jedinu misto di smo mogli majnat jidra. To vala imo po sridi jedon moli skojic koji ostovjo dvoja vrota za moć intrat u valu. Kapiton se je ravnol po temu skojiću, jer je more bucalo po velikemu i po molemu skoju, ma onde di su bili vrota, onde ni moglo bucat. Tako smo mi na sva jidra i sa velikun brivodun intrali u livo većo vrota i u jedonput smo se nosli u vali u banaci, u riporu ol skojića. Bilo je tu veliku iznenodjenje za nos dvojicu malpratike.

Majnali smo jidra, surgali u zaklonu skojića i veceroli kako judi. U vali je bilo nikoliko surgonih kasunih, koji su imali sve bonde izbuzone na rape ol 2-3 centimetra. Kasuni su bili metar za metar i pul sa purtelun i somo malo je ishodilo vonka mora. U te kasune ribori darzidu zive jastoge, koje nisu mogli prodat.

Kasno u vecer dusal je jedon ribor sa puno jastogih, po je jedon dil stavil u svuj kasun, nikoliko ih je odnil u selo, a ostolu je ostavil u brodu. Brud je armizol na sidro i otvoril zdrib na lno broda. Kal se je brud napunil mora, ostalo je jos pedanj vonka mora.

Kal je u jutro ribor dusal vidit jastoge nikoliko ih je već bilo krepalo, jer krez oni moli zdrib nisu bili dobili friskega mora koliko je njima bilo potriba, po su se, za tako reć, udusili. Mi dvojica smo udija pomogli riboru, ispuli brud bujulima i opet molali da frisku more napuni brud i tu smo cinili dvo puta na don. Ribor je one zivje odagnol u selo, a rekal non je da ol onih kreponih mozemo vazest koliko non je potriba. Nakun tega nikoliko don, mi smo jili somo jastoge za obid i veceru. Ma kapiton non se je razbolil ćapol je anginu i udija su ga prijateji odveli u selo, a onda vaporon u Korculu na likora, a nison sigur je bilo likora u selu.

Lastovo misto ni uz more, nego posrid skoja.

Jo i mornor smo jastoge kuholi leso i na brujet, a jedon ribor non je rekal da se jastog more ispeć kako u peći. Izdube se jama u zolo i u nju stavi jastog i sve zaspe zolen, a navar tega nalozi ogonj i nakunb obilate ure vrimena – jastog je pecen. Ma tu nismo provali.

U selu je kapiton provjol da son jo na brodu, a kako je moja mama bila Lesić rodom iz Lastova, udija su poslali jelnega ditmana sa konjen da me dovede u selo. Mamin brat, borba Luka, koji je bil zidor, primil me je. Vodil me je sobom u vizite kod poznotih famij, a jo son kako moli iz lanterne Glavat dvo puta bil u Lastovu.

U Lastovu svi znaju tanburat u kol bojega svita na zidu je visil cili tanburoski orkestar, il bisernice, broca i bugarije do berde. U ono vrime ni bilo druge muzike ol one koju se je somi cinilo, a uz tu se je i kantalo.

Stajun je bila ol omendulih i jo son pomogal tuć zelene kore na dvoru. Ma meni je bilo drazje na brodu i onda su me uzjaholi na konja i vrotili u nasu valu na brud.

Jo i mornor uzivali smo da se vej ni moglo boje.

Ako bi se jedon jastog somo malo obisil, bil je za nos, a po pojima uokolo bilo je prasok, onih nojbojih, lastovskih, kosmujskih, profomonih, takaosi. Po cili don dmo se kupali i lovili na tunjicu iz kajića.

Nakun jelnu petnaste don kapiton je ozdravil i onda smo se primistili, ukarcali barile slonih sardel i portili pul Komize. Kal smo se priblizili Visu na 1-2 mije ol kraja, u visini vale Duboke, bit će bilo 2 ure populnoća, kapiton nos budi i govori:“Azvelto, dico, mojnojte jidro, ćapojte 3 ruke tarcarula i ukarcojte kajić, spremo se nevera ol pulenta.“ Nebo je bilo ćoro, ni jelna zvizda ni falila, a bonaca kako uli, tako da ni mornor ni razumil kako tu more bit. Somo navar Bisova bil je jedon moli oblacić. Kapiton je odredil mene na trocu, a mornora na manat i rekal: „Kal ucini veliku more i jo  zavicem „Majna!“ imote spustit jidro ca morete zveltije. Malo posli nebo se je naoblocilo u cornu nuć. Zapuhalo je i pocelo lampat, garmit i dazjit. More i vitar  bili su non u provu i mi smo burdizali za ćapat puntu ol Stupisćo, a tu  hoće reć puntu ol vale komiske. Ma izmeju Bisova i Visa strahoviti je kurent i poslovica koze:“…tra Busi e Lissa, mar che te subissa…“

Kal smo bili nedaleko Bisova virali smo i nodijoli se da ćemo ćapat Stupisće, ma nos kurenat hitije defora Stupisćo, dobota na misto di smo bili jutrus, a već je pulne. Vitar je bil voltol, opet smo virali i uputili s pul Bisova. Kal smo bili nikako u pul puta nosli smo joku inkrozonu more i brud je nikoliko putih grubo zarolol, a ako bi u punemu kariku ukarcoli jedon kulaf priko folkih, mogli smo i potenit. Kapiton vice „Majna!“ i jidro je duslo doli, a gurnjo lantina sa pul jidra isla je priko bonde u more. Ostol je somi  flok i vitar nos sad nosi pul Bisova di nimo zaklona, a do kraja ni nija i pul. Mene su ostavili na temun, rota Mezuporat, a oni dvo su isli pol provu izvadit debelu speroncu, koju su vezali za veliku sidro i sidro pinelali i oparćali za surgat. Kapiton je vazel temun, a jo son isal na provu i oparćol molu livu sidro. Kapiton je mislil pasat blizu livega puntina vale, surgat speroncu, zaorcat priko vale i na drugu bondu surgat molu sidro, pa se tako na dvo sidra molat niz vitar. Ma more je tako bucalo da mornor ni cul kal mu je kapiton dovikol: „Fondo speroncu!“. Jo son moje sidro utopil kako je bilo receno, ma kal je kapiton dusal na provu i vidil da speronca jos visi niz bondu, ćapol se je za glovu i zavapil:“Sveti moj Mikula ol si zaboravil tvuga Andriju Zuanića?!“

Zvelto smo surgali speroncu, malo nutrije ol muga sidra. Veliku more iz vonka nosi nos na kroj, molu sidro je agvantalo, ma speronca dere po lnu i neće da ćapo na krolko. Kal bi dusla kojo veliko bota, mola po malo surgadinu krez ruke da ne pukne, a kal bi malo popustila, an ruke bi se potegli malo vanije. Razumi se da smo bili majnali flok i podvigi temun povar kolunbe. Kal je ćapala i speronca molali smo se od pol somi kroj i vezali se na oba sidra. More bit da je bilo 6 urih populne, a mi smo ol 2 ure u jutro, svaki na svoje misto sa svojin konopen, glolni, mokri, umorni. Tu ni bilo siguro misto, ma bojega ni bilo, po smo uredili i sebe i brud i cagod zalizili i popili. Jo son se hitil na niko darva blizu fugere i zaspol. Kapiton me je pokril sa bukun storega floka i molol onako. Kal je bilo okolo 9 urih, oni dvojica su ormoli brud i portili pul Komize, kojo je nikih 6 mij ol Bisova. Bilo je 11 urih u noći kal smo surgali u vali Komiskuj.

Muj otac, koji je cili don pratil ti brud kako se muci sa moren, vitron i kurenton, docekol nos je na rivi i kal je dusal na brud nojparvu pito za molega, kojega ni vidil po brodu. Kapiton me je ukazol ocu:“Onoga, spi kako zaklon.“ Otac me je somo milo pogladil i opet pokril flokon i rekal borbi Ondretu da će sutra u jutro duć po me. Mozete zamislit moju mamu, kojo je cili don bila u pensiru i sad okolo pulnoća vidi oca da dohodi – brez molega.

Zdravko Stanojević (Komiža 1927. – 1978.)

Joško Božanić:

Moći opisati more

Kad sam pročitao zapis “Guc” na komiškom govoru Komižanina Zdravka Stanojevića, upitao sam se ima li igdje, u literaturi o moru koju sam u životu pročitao, tako slikovito opisana doživljaja mora. U vremenu apsolutne dominacije slike nad verbalnim izrazom, valjalo bi, čitajući tekst GUC, primijetiti da nikakva fotografska ni filmska naprava ne može predočiti tako intenzivno živu, dinamičnu i koloritnu sliku jednog ljetnog jutra viđena očima petogodišnjeg dječaka kojega otac vodi barkom na kupanje. Pritom valja znati da autor ovog teksta nije književnik već inženjer fizike, da je ovo jedini njegov sačuvani literarni tekst i, treće, da je takav tekst nastao u govoru za koji se ne bi moglo pretpostaviti da ima jezični potencijal koji omogućuje tako nijansiran, tako suptilan i, zašto ne reći, upravo raskošan izraz u opisu doživljaja mora kakav je ostvaren u ovom tekstu.

 

Naime, komiški govor postoji stoljećima samo u mediju usmenosti, s izuzetkom nekoliko recentnih beletrističkih knjiga i zapisa usmene predaje. Prema tome, ovaj je tekst, na neki način, provjera njegove literarne produktivnosti izvan okvira usmene predaje, provjera njegove sposobnosti da izrazi nijanse doživljaja mora.

Zdravko Stanojević nije književnik, već fizičar i izumitel na području strojarstva. Rodio se u Komiži 1927. a umro je u Italiji 1991. Od 1962. živi u inozemstvu, najprije u Njemačkoj, a potom u Italiji. Nije poznat ni jedan drugi njegov zapisani tekst, a ovaj je napisao potkraj života da bi sačuvao uspomenu ja jedno ljetno jutro u zavičajnoj mu Komiži. Prema svjedočenju njegova brata, dr. Pavla Stanojeviće, ovaj tekst njegov je brat zapisao potkraj života i poslao mu ga poštom. Ne računajući moje vlastite zapise, ovo je jedini zapisani prozni tekst na autentičnom komiškom govoru koji je meni poznat.

<!doctype html>

 

1	Guc je bil navucen na kroj ispol zida ol ceste u Vloku. Moglo je bit kolo devet urih kal smo izosli iz kuće za se kalat do njega.	Guc je bio izvučen na obalu ispod zida od ceste u uvali Vloka. Moglo je biti oko dvete ure kad smo izašli iz kuće da bi se spustili do njega.
2	U Jurkovicu su Jeskinitribili budele. Zabili su jelnu sohu u kvartir ol prove, a drugu u kvartir ol karme. Priko njih su butali jedon pelun, a priko peluna su rasirili budel tako da je navoroni dil is incetonin sardelami bil u brud, a oni drugi je padol priko peluna u more na plilko. Svaku sardelu ca je incetala, vajalo je izvadit rukun iz mrize, i tu bez je puno mardavit, i stavit je u kasetu. Kal bi sve istribili onda bidu semetali is budelima po karmi ol borke kida smuseni neka se odlipe lustre ol mrize. Posli bidu navorali mrize na cvire i olnili jih na steralo ca je bilo ispol barake ol potestota, ucinjene ol pujiskih tufih.	Na žalu Jurkovice Ješkini su trijebili budele. Zabili su jednu sohuu kvartirod prove, a drugu u kvartirod krme. Preko njih su stavili jedan pelun, a preko pelunasu raširili budeltako da jenabrani dio sa zaglavljenim sardelama bio u brodu, a onaj drugi je padao preko pelunau more u plićaku. Svaku sardelu što se zaglavila valjalo je rukom izvaditi iz mreže, i to bez je puno mardaviti, i staviti je u kašetu. Kad bi sve istrijebili onda bi semetalisbudelimaiza krme kao mahniti da bi odlijepili ljuske od mreže. Poslije bi navorali mreže na nosila i odnijeli ih na sušilo koje je bilo ispod gradonačelnikove barake napravljene od puljiških blokova tufa.
guc – otvorena barka oštre krme (5 – 7 m duljine); navucen – (o brodu) izvučen na obalu; Vloka – naziv uvale u predjelu Jurkovica; kalat se – spustiti se; tribit– vaditi zaglavljenu ribu iz oka mreže; Jeskini – obiteljski nadimak; budeli–sardelare, mreže stajaćice ta ov sardela; soha – rašljasta motka; kvartir – bočna strana provenog ili krmenog dijela barke; pelun – dugačka oblica za prostiranje mreže; navoron – složen; inceton– (o ribi) zaglavljenu oku mreže; mardavit– opipavati (tako da se ošteti); kaseta– drveni sanduk za ribu; semetat– žustropokretati udove pri manipulaciji mrežom, konopima; smusen – mahnit; lustra–riblja ljuska; navorat– složiti mrežu ili uže u krug; cvire – nosila; potestot– gradonačelnik; pujiski – iz Puglie; tuf – blok od pješčanog kamena.
3	Cvire su Jeskinima bile puno ol potribe. Na njih su nosili ribu u fabriku, barile, mrize u konobu i iz konobe na zolo, a digod i koju kaseticu grozjo iz broda ca bi po noći ubroli na tuje, jer oni nisu ninder imali lozjo, oli vrićicu muke iz rive. Ma nisu jih cuvali koliko su njin vajale. Ostavili bi ih ispri kuće na sunce i na doz kuda su ukradjene, a bile su sve razgruhone i izmarivene i već se ni znalo ol kojega su driva. Kal bidu cagod na njih nosili, zaskripale bidu svaki put kal bi ucinili skrokoj napri. Kal bidu dohodile cvire Jeskinih, culo ih se je iz daleka.	Nosila su Jeskinima bile od velike koristi. Na njima nosili ribu u fabriku, barile, mreže u konobu i iz konobe na žalo, a koji put i koju kašeticu grožđa što bi po noći ubrali na tuđem, jerbo oni nisu imali vinograd, ili vrećicu brašna s rive. Ma nisu ih čuvali koliko su im valjale. Ostavili bi ih ispred kuće na sunce i na kišu kao da su ukradene, a bile su sve razmrdane i izblijedjele od sunca i više se nije znalo od kojega su drva. Kad  bi štogod na njima nosili, zaškripale bi svaki put kad bi napravili korak naprijed. Kad bi dolazila nosila Ješkinih, čulo bi se iz daleka.
4	Tata je hodil ispri mene i nosil je vesla na rame. Jo za njin is kaseticun. Ispri Svetega Roka vej su se susile sardele, lipo poredone jelna do druge, apozito na gradele ol stanjonega findifera, is repima uzbardo neka njin se iscidi voda i karvetina. Gradele na kavalete i kolo njih stori Soldat da ne bi dusla maska.	Tata je išao ispred mene i n osio je vesla na ramenu. Ja za njim sa sandučićem. Ispred Svetoga Roka već su se sušile sardele, lijepo poredane jedna do druge, naročito na rešetkama od pokositrene žice, s repovima prema gore da im se iscijedi krv i voda. Rešetke na drvenim nosačima, a oko njih stari Soldat da ne bi došla mačka.
5	U Vloku ni bilo nikoga. Oni ca su prisijali, dusli su doma pri zore, a oni ca su zapasoli i ujoli, iskarcali su ribu rano ujutro. Tabakine i druzina ol spurtenjacih nosili su ribu iz brodih kuda mrovi. Svako kaseta u koju su nosili ribu imala je po jelnu tresu zabijenu na dvo kantuna – jedon sumpra drugemu. Tako se je moglo ćapat u dvojicu is jelnun rukun na svaki kantun i nosit delpezo.	U Vlaki nije bilo nikoga. Oni koji se ranije prestali svijetliti na na sardele, doplovili su doma prije zore, a oni što su bacili mreže i ulovili, iskrcali su ribu rano ujutro. Fabričke radnice i družina od spurtenjaca nosili su ribu iz brodova kao mravi. Svaka kašetau kojoj su n osili ribuimala je prečkunauglovima – jedna nasuprot drugoj. Tako se je moglo uhvatiti u dvojicu s jednom rukom s obje strane i nositi podignute uvis.
6	Kal su tako tabakine bile pol karikon, onda bidu is onun drugun rukun, ca ni nosila nista, za boje dorzatekvilibrij, mohale po ariji kida plivaju. I tako ciliprosesijuntabakinih. Stu ruk ca mosedu po ariji. Na ovu uru sva je vej riba bila u fabriku, a druzina u posteju iza skurihu svezu. Zene su vikale na dicu, ca su se igrali okolo kuć, neka ne cine burdil, neka muski mogu spat.	Kad su tako radnice bile pod teretom, onda bi s onom drugom rukom koja nije nosila ništa, da bi bolje držale ravnotežu, mahale po zraku kao da plivaju. I tako cijela procesija radnica. Sto ruku što mašu po zraku. Na ovu je uru sva već riba bila u fabrici, a ribarska družina u postelji iza pritvorenih prozorskih kapaka. Zene su vikale na djecu, što su se igrala oko kuća, da ne prave galamu kako bi muški mogli spavati.
7	Skocili smo niz mirić ol ceste i pasali blizu sandule Andreta iz Boda, a sandula je nosila ime Admiral Spaun, a bila je sva corna ol katrama, prefin su i polci bili katramoni. Tako smo dusli do nasega guca. Guc je bil lipi novi, bili is rigetun ol otuna na provu i na karmu. Banak ol trastana i oni ol karme bili su varnizoni. Lno mu je bilo cistocistohno pok je lizol po moru kida je nalojen. Pole ol vesol bile su mu piturone u bilo, a ruceji napunjeni olova neka je kontrapiz da je lagje dvizot iz mora kal se vozi.	Skočili smo sa ogradnog zidića ceste i prošli pored sanduleAndrije sa Boda,  a sandula je nosila ime Admiral Spaun, a bila je sva crna od katrana, čak su i palci bili katramani. Tako smo došli do našega guca. Guc je bio lijep, nov, bijele boje sa mesinganom rigetom na provi i na krmi. Banak od trastana i onaj od krme bili su lakirani. Dno je bilo čisto prečisto pak je klizio po moru kao nalojen. Pale od vesala bile su mu obojane u bijelo, a rukohvati napunjeni olovom radi protuteže da je lakše dizati iz mora kad se vesla.
8	Tata je odrisil cimu is kojun je guc bil vezon za jedon anel zabijen u jelnu komesuru ol zida ispol ceste. Bilo je lako zabit ca se je tilo u ti zid jerbo je bil ucinjen u suho. Hodil je za gorun. Tatajeizvadilispolbondihdvipolugeiskojimajebilgucposukalcon. Gucsejeizbandolinaslonilisjelnunparaskusunnazolo.	Tata je odriješio cimukojom je guc bio vezan za jedan anel učvršćen u jednoj pukotini od zida ispod ceste. Bilo je lako zabiti što se je htjelo u taj zid jer je bio građen u suho. Bio je nagnut prema terenu. Tata je izvadio ispod bokova broda dvije polugekojima je guc bio poduprt. Guc se nagnuo i naslonio se bočnom kobilicom na žalo.
karik – teret; ekvilibrij – ravnoteža; arija – zrak; dorzat – držati; prosesijun – procesija; skure u svezu – pritvoreni prozorski kapci; burdil – galama; mirić – ogradni zid; sandula – batana,barčica ravna dna i kvadratne krme (3.5 – 5 m dužine); Bod – naziv poluotočića u Komiži; Admiral Spaun – naziv barke prema imenu krstarice Austro-Ugaske; prefin – čak; palac – uporanj za veslo na boku barke; rigeta – metalni pljosnati profil; otun – mesing; banak ol trastana – neskidiva poprečna klupa barke, na trećini duljine barke od prove; vernizon – lakiran; lno – dno; cisto cistohno – čisto prečisto; lizot – klizati, puzati, kretati se bez otpora; pola – pala pljosnati dio vesla; rucej – rukohvat vesla; kontrapiz – protuteža; cima – uže za privezivanje broda; anel – alka za privezivanje manjih brodova za rivu ili alka na brodu; u suho – vrsta gradnje zida kamenom bez veziva; za gorun – način gradnje suhozida tako dabude nagnut na nasip radi stabilnosti; poluga – greda po kojoj se povlači brod na suhom; posukalacon – poduprt; izbandat se – nagnuti se na bok; paraskusa – paralelna kobilica broda kao oslonac prilikom potezanja broda po gredama na obali.
9	Ondajevazelpolugecaihjeizvadilispolbrodajelnupojelnuinamistilihjejelnuudijizakarme, adrugujedonpasdajekrajmora. Podvigaljebonducasejebilanaslonilanazolo, ajosonmalopomogaldorzatekvilibrijizdrugebonde. Sal je guc stol dreto, kolumba na poluge, a obe paraskuse u ariju. Dosta ga je bilo malo tisnut i već je pocel puzit po nalojenin polugiman u more.	Onda je uzeo poluge što ih je izvadio ispod broda jednu po jednu i namjestio ih odmah iza krme, a drugi jedan sežanj dalje prema moru. Podigao je bok koji se bio naslonio na žalo, a ja sam malo pomogao držati ravnotežu s druge strane. Sad je guc stajao ravno, kobilica na poluge, a obje paraskuše uzrak. Dosta ga je bilo malo gurnuti i već je počeo kliziti po nalojenim polugama u more.
10	Bilo je plilko i karoc ol karme zaorol je lno tako da se je more zamutilo. Guc se je fermol. Onda je tata vazel polugu ca je izosla ispol prove, zavornil je nogavice i stavil polugu ispri karoca ol karme, ugazil no nju is obe noge da ne bi isplivola i podvigal karmu no nju. Sal se je guc mogal porinut. onda bidu ćapali rotu pul Carnoruzice, ca smo je bili stavili pol karmu, isplivola je i tata je je potegal na zolo. Jo son se ukarcol i sel na banak ol karme, a on je parol guc i ukarcol se priko prove. Kal je pritiskal provu na somi picin, karma, di son jo bil, zjanula je kida stori Janko, koji je uvik vozil na parić. Tata je dusal do srilnjega bonka. Ormol je vesla i onda is jelnin sijol, a is drugin zavezal tako da se je brud voltol provun pul vonka. Onda je zavezal is oba vesla pul napri.	Bilo je plitko i krmeni karoczaorao je dno tako da se je more zamutilo. Guc se je zaustavio. Onda je tata uzeo polugu što je izašla ispod prove, zavrnuo je nogavice i stavio polugu ispred karoca od krme, ugazio je na nju s obje noge da ne bi isplivala i podigao krmu na nju. Sad se je guc mogao porinuti. Poluga, što krma, gdje sam ja biosmo je bili stavili pod krmu, isplivala je i tata ju je potegao n a žalo. Ja sam se ukrcao i sjeo na banak od krme, a on je otisnuo guc i ukrcao se preko prove. Kad je pritisnuo provu na samom kraju, gdje sam ja bio, zinula je kao stari Janko, koji je uvijek veslao na parić. Tata je došao do srednjeg banka. Postavio je vesla i onda s jednim zaveslao natrag, a s drugim naprijed tako da se brod okrenuo prema vani. Onda je zaveslao s oba vesla naprijed.
11	Oputili smo se. Sunce je vej bilo povar Orlovice. Bila je bonaca kolma, more kako uli. Na lno se je mogla vidit svako stvor, svaki list galone oli purića, donzule i sparići, prefin i glanjoti ca su istega kulura kako i sarbun. Kal smo izosli iz Vloke, more se je ucinilo dubje. Po lnu su se vidile velike stine pune galone is kojun malo većun ribun –kavalun ili solpunpeta njih.	Uputili smo se. Sunce je već bilo iznad brda Orlovice. Bila je potpuna bonaca, more kao ulje. Na dnu se je mogla  vidjeti svaka stvar, svaki list galone ili purića, donzule isparići, čak i glamci koji su iste boje kao i pijesak. Kad smo izašli iz Vlake, more je postalo dublje. Po dnu su se vidjele velike stijene obrasle galonom s kojom većom ribom – kavalom ili salpom blizu njih.
udij – odmah; pas – mjera za dužinu, približan raspon ljudskih ruko (oko 180 cm); bonda – bok broda; dreto – ravno; kolumba – brodska kobilica; u ariju – uvis; karoc – pramčani ili krmeni luk koji spaja kobilicu i statvu; lno – dno; fermat se – zaustaviti se; banak – poprečna klupa na barci; parat – odgurnuti; picin – oštri kut; parić – krajnja veslačka pozicija na provi i najkraće veslo na barci; ormot – staviti u pogon, opremiti; sijat – veslati unatrag; voltat se – okrenuti se; zavest – zaveslati; povar – iznad;  Orlovica – brdo iznad Komiže; bonaca kolma – bez daška vjetra; uli – ulje; lno – dno; galona – vrsta morske trave; purić – lažina, vrsta morske trave; donzula – sitna riba iz porodice dugousnjača; sparić – riba špar; prefin – čak; glanjo – ribica  iz pješčanog plićaka glamac; peta – blizu.
12	Guc je lizol priko njih kuda da nista ne pizo, kida da leti. Somo su se cule palode iz kojih su ostavola na skorup dvo-tri vartilota. Bilo ih je svakakvih: velikih, molih, plilkih i dubokih. Udij iza pole su se vartili zvelti i duboki, a onda su ostavoli po karmi sve to manji dokle se ne bidu izlisali i more se opet ucinilo ulje. Dvo-tri vartilota ostavoli su iza maskula ol temuna, ma ovi bi se lestoizlisali jer su bili moli. Ispol kvartira ol prove dvizole su se dvi-tri botice, plilke i lise kida su i one od ulja. Kurile su pul kraja i pul vonka, a u njima su se nazirole sal kuće, sal nebo, sal Moli Bodak, sal bilo bonda ol broda.	Guc je klizio preko njih kao da nema tereta, kao da leti. Samo su se čuli zaveslaji iza kojih su na površini ostajala dva-tri vira. Bilo ih je svakakvih: velikih, malih, plitkih i dubokih. Odmah iz pale od vesla vrtili su se brzi i duboki, a onda su ostajali iza krme  sve to manji dok se ne bi izravnali i more bi se opet učinilo uljem. Dva-tri vira ostajala su iza maskula od kormila, ali ovi bi se brzo izravnali jer su bili mali. Ispod kvartira od prove dizala su se dva-tri valića, plitka i glatka kao da su i oni od ulja. Jurili su put kraja i prema vani, a u njima su se naziralr kuće, sad nebo, sad Moli Bodak, sad bijeli bok barke.
13	Pasali smo kraj sike ispol kuće di su Mikićovi dorzali mrize. Bila je skoloda i sika je bila sva vonka. Vidila se je galonau ariju i raci izmeju nje. Raci su se dorzali blizu mora tako da ih ploce.Defora sike bila je armizonaloja ol Rumića. Prova pul Boda, a karma pul Molega Bolka. U nju su spoli Dalmatini. Dvigli su veslo ol prime i butali ga na dvi sohe za ucinit tendu. Jelnu sohu su zabili u trastan di se je inkasovol jorbul, a drugu u rapu ol monkula ol karme tako da se je moglo kal se je stolo na pajulepasat ispol vesla ca je bilo priko njih, bez se prignit. Priko vesla su butali jidro i vezali lantine za bondu da ga populne ne bi olnil maistrol.	Prošli smo kraj sike ispod kuće gdje su Mikićevi držali mreže. Bila je oseka i sika je stršala iz mora. Vidjela se na njoj galona, a između nje rakovi. Rakovi su se držali blizu mora tko da ih zapljuskuje. S vanjske strane sike bila je usidrena Rumićeva loja. Prova okrenuta put Boda, a krma put  Molega Botka. U njoj su spavali Dalmatini. Digli su veslo primei stavili ga na dvije soheda napavili tendu. Jednu sohu bi zabili u trastanu otvor gdje se uglavi jarbol, a drugu u rupu od monkulaod krme tako da se je moglo, kad se stajalo na pajolima, proći ispod vesla što je bio preko njih, bez sagibanja. Preko vesla su stavili jedro i vezali lantine za bok barke da ne bi popodne jedro odnio maestral.
lizot – kliziti; pizat – težiti; paloda – zaveslaj; skorup – površina (mora); vartilo – vir; udij – odmah; pola – pala (pljosnati dio) vesla; zvelt / azvelt – brz; izlisat se – poravnati se, postati gladak; maskul – muški dio (koji je fiksiran za krmenu statvu) metalnog okova za kormilo; temun – kormilo; lesto – brzo; lis – gladak, poravnat; kurit – kretati se (o vozilu); Moli Bodak – hrid u Komiži (između uvale Lucica  i Jurkovica); bonda – strana, bok (broda); Mikićovi – obiteljski nadimak; skoloda – oseka; galona – vrsta morske trave; u ariju – iznad površine mora, uvis; defora– s vanjske (pučinske) strane; armizon – usidren (o brodu); loja – ribarska barka svjećarica, za zibolov sitne plave ribe mrežom potegačom (tratom), kasnije plivaricom; duga je 7 – 8 m, s palubom na pramčanom dijelu i feralom i s dva duža vesla (oko 6 m). Dalmatin – Dalmatinac; Komižani su Dalmatinima nazivali najamne ribare koji su dolazili najviše s otoka Drvenika kako bi u ljetnim mjesecima postajali članovima posada u ribolovu tratama kojima se lovila sitna plava riba za komiške tvornice; prima – prvi veslački prostor (računajući od krme prema provi); soha – motka s rašljama na jednom kraju; tenda – šator na brodu; trastan – treći prostor (računajući od krme prema provi) i fiksna poprečna klupa za koju se fiksira jarbol; inkasovat – zaglavljivati;  monkul –mankul, komad drva koji je uglavljen fiksno ili montabilno u otvor na boku broda, a služi za vezivanje užeta prilikom sidrenja broda; pasat – proći; lantina – motka za podizanje jedra.
14	U loju je bila mojacamaravona ca bi pili kal bi pekli sardele ili is brujeton. U loju njin je bilo boje spat nego u kućicu ol Rumića ca je na drugu puntu ol BobasumpraZvonskin sikima. Toti je udij ujutro pasolo sunce, a unutra je smardilo za krepat. Kamarica je bila molo, duga i siroka ne veće ol dvo-tri pasa, basa i jos je unutra bilo storih mrizih i pojacih. Dalmatinih je toti bilo desetak. I usri lita su imali kalcete ol vune ca bi ih isvukli somo kal je tukalo ugazit u more.	U loji je bila mojaca maravana koji bi pili kad bi pekli sardele ili s brujetom. U lojiim je bilo bolje spavati nego li u Rumićevoj kućici, što je na drugoj punti od Boba naspram Zvonskim sikama.Tu je odmah ujutro probijalo sunce, a unutra je smrdilo za krepati. Sobica je bila mala, duga i širika ne više od dva-tri pasa. Bila je niska, a još je unutra bilo starih mreža i slamnjača. Dalmatina je tu bilo desetak. I usred ljeta imali su vunene bičve koje bi svlačili jedino kad je trebalo ugaziti u more.
15	Onega ca su ga svi slusoli, zvoli su Zeravica, a mogal je dvinut veslo od lojeu ariju ma ćapat ga sa dvi ruke somo za rucej i tu tako da su mu se ruke krećale dobota jelna druge. Misnice su mu bile tvorde kida bija ol cesmine. Imol je kvadrotu glovu, carnjene vlose, modre oci i bile zube, krolke, guste i pleske, one ca mogu prigrist orih kostenjok oli garca. Uvik se je smijol is tima zubima, a kal je bil na sulor, kontra suncu, te rude nakostrusene vlosi svitlile su mu kida ogonj. Bit će da su ga radi tega i zvoli Zeravica. U tratu ol Rumića bil je sijavac i ako se riba ne bi dvigla, pomogal je sijovat na kurent sve dokle ne bidu prisijali, sve dokle ne bi pocelo svićot. Ako je bilo sardel, ispekli bi jih olma u zoru na rozonj i zalili maravonon. Kal ni bilo drugega, onda su jutiku jili is kruhon, a sikli britvun fete ol bine ol kila ca je svaki ol njih dobivol na don ol paruna.	Onoga što su ga svi slušali, zvali su Žeravica, a mogao je dignuti veslo od loje uvis tako da ga uhvatis dvije ruke samo za rukohvat i to tako da su mu se ruke skoro dodirivale jedna druge. Mišići su mu bili tvrdi kao drvo od česmine. Imao je kvadratnu glavu, crvene vlasi, modre oči i bijele zube, kratke, guste i plosnate, one što mogu pregristi orah kostenjakiligarca. Uvijek se smijao s tim zubima, a kad je bio na sularu, naspram suncu, te kovrčave, nakostriješene vlasi svijetlile su kao oganj. Bit će da su ga radi toga i zvali Žeravica. U Rumićevoj ribarskoj družini bio je šijavac i ako se riba ne bi digla, pomogao bi veslati protiv kurentasve dok ne bi prisijali, sve dok ne bi počelo svitati. Ako je bilo sardela, ispekli bi ih odmah u zoru na ražanj i napili se maravona. Kad nije bilo drugoga, onda su ljutiku jeli s kruhom, a sjekli su britvom šnite od štruce od kilograma koju su svaki dan dobivali od gospodara.
mojaca – veći baril (70 – 75 l); maravon – pokvareno vino; sumpra – nasuprot; kamarica – sobica, bija – komad drva; kostenjok – vrsta oraha; garc – vrsta morskog puža; sulor – sular, stubišni prostor s ulazom na prvi kat tradicionalne dalmatinske kuće; rud– kovrčav (o kosi); trata – ribarska jedinica (leut, dvije svječarice, borka, mreža potegača, dvadeset dva člana posade) za lov sitna plave ribe mrežom potegačom; sijavac – veslač u svjećarici; sijovat – veslati u svjećarici; kurent – morska struja; prisijat– prestati svijetliti svjećaricom u noćnom ribolovu na sardele; rozonj – ražanj za pečenje sardela; jutika –ljutika; feta – šnita; bina – štruca; parun – zapovjednik ribarske družine.
16	Sal je Zeravica spol. Siguro je bil trudan ol pasone noći. Ostavili smo ga po karmi i voltali se pul Zvonskih sik. Pasali smo ispol kuće Gospodarićovih fabrike ol zesa, ispol kuhinje ol Danice i kućice Rumića ispol koje finijepuntin i pocimje Fosa ol Boda.	Sad je Žeravica spavao. Sigurno je bio trudan od prošle noći. Ostala je negova loja iza nas a mi smo se okrenuli put Zvonskih sik. Prošli smo ispod kuće Gospodarićovih, ispod fabrike od gipsa, ispod kuhinje od Danice i Rumićove kućice ispod koje završava puntin i počinje Fosa ol Boda
17	Otvorili smo Mlin. Iz lna ujedonput su se pocele dvizot Zvonske sike. Bile pol more a corne povar mora. Dvizole su se i dvizole kuda gora ispol mora, bile i pune jezin. Cinilo se je da ćemo se nasukat. Ujedonput su se poravnale. Bilo je plilko da su se jezine mogle dokrećat rukun. Puzili smo priko njih, a jo son sve bil u strohu da će lno ol guca zastargat na ostre punte. Onda ujedonput kako su se dvigle, tako su se i profundale i nosli smo se na dubokemu. More ispol broda se je zaskurilo, a kal se je gledolo priko kvartira ol bonde ol osoja pol brud, cinilo se je da iz jelnega mista sunce sjo iz lna uzbardo, a sve more i lno okolo bilo je corno. Usri tega mista, olkle se je cinilo da sjo sunce, padol je hlod ca ga je cinila moja glova.	Otvorila nam se uvala Mlin. Iz dna ujedanput su se počele dizati Zvonske sike. Bijele pod morem, a crne iznad mora. Dizale su se i  dizale kao gora ispod mora, bijele i pune ježeva. Izgledalo je kao da ćemo se nasukati. Odjednom su se poravnale. Bilo je plitko tako da su se ježevi mogli dotaknuti rukom. Klizili smo preko njih, a jo son sve bil u strohu da će dno od guca zastrugati na oštre vrhove. Onda odjednom kako su se digle, tako su i uronile u dubinu i našli smo se u dubokom. More se ispod broda zatamnilo, a kad se je gledalo preko boka broda na stranu od sjene ispod broda, činilo se je da iz jednoga mjesta sunce sja iz dna prema gore, a sve more i dno okolo bilo je crno. Usred tog mjesta, odakle se činilo da sije sunce, padala je sjena koju je činila moja glava.
18	Tata se je svukal i obukal gaćice ol kuponjo. Bile su modre, upletene ol meke vune za jempere, a kal bi se smocile, pizale bi tri kila i cidile bi se pul ure. Tata je zavezal boje i ćutil son mu furcu ol ruk. Na svaku palodu brud bi ucinil skerac i jo bi se zalohol. Prova je pocela orat, a ispol nje se je ucinil bark. Vorsi ol vesol dubli su veliko vartila. Vidilo ih se je kako se varte daleko po karmi. Bote ispol kvartirih sirile su se na ventul daleko iza broda. Sunce iz lna, pet-sest dretih trokih ca su se blisćili sve do skorupa i kurili za nami. Vonka pul kulfa svi kuluri su se infuskali. Bisovo je izgledalo daleko. Jedva se je na njemu raspoznavolo ca je busak, a ca je lozje, di je nebo, a di je more.	Tata se je svukao i obukao je gaćice od kupanja. Bile su modre, upletene od meke vune za džempere, a kad bi se smočile, težile su tri kila i cijedile bi se pola ure. Tata je zaveslao bolje i ja sam osjetio snagu njegovih ruku. Na svaki bi se zaveslaj barka trgnula i ja bih se zanjihao. Prova je počela orati, a ispod nje se napravio brk. Vrhovi vesala dubli su velike virove. Vidilo ih se kako se vrte daleko iza krme. Valići ispod kvartira širili su se u obliku lepeze daleko iza broda. Sunce s dna, pet-šest ravnih traka što su blještali sve do površine i putovali za nama. Vani prema pučini sve boje su se stopile u sumaglicu. Biševo je izgledalo daleko. Jedva se na njemu raspoznavalo što je šuma, a što je vinograd, gdje je nebo, a gdje je more.
zes – gips; finivat–završavati;puntin – rt;Fosa ol Boda –kanal između pličine Zvonske sike i poluotočića Bod; Otvoriti Mlin – doći na poziciju odakle se viji uvala Mlin; Zvonske sike – plićina s par hridi s južne strane poluotočića Bod u Komiži; jezina – morski jež;dokrećat – dodirnuti; lno – dno; zastargat  – zastrugati; punta – vršak; profundat se – potonuti u dubinu; zaskuri se – zatamnjeti se; kvartir– prednji ili stražnji bok barke; bonda ol osoja – strana od sjene; furca – snaga, sila; paloda – zaveslaj; skerac – trzaj; zalohat se – zanjihati se; vartilo – vir; bota – val; ventul– lepeza; dret – ravan; blisćit se – zasljepljujuće blještati; skorup – površina mora; kurit – kretati se (o vozilu); vonka – vani; kulaf – pučina; kulur – boja; infuskat se – zamagliti se.
19	Unutra je ostavol Mlin i cul se je susur ol fabrikih. Kal smo otvorili Kamenice, susur je zamukal. Zabililo se je zolo i depozit ol vode ispol puta. Kal je bila kulma Ivo Tvicica je mogal skocit iz njega na parsi u more di ni bilo dubje ol dvi-tri noge. Posli bi bil po parsima i po tarbuhu carnjen kida skarpina.	Unutra je ostajala uvala Mlin i čula se buka od fabrika. Kad se otvorio pogled na uvalu Kamenice, buka je utihnula. Zabijelilo se žalo i kameni sprermnik za vodu ispod puta. Kad je bila plima Ivo Tvicica je mogao skočiti s njega na prsa u more gdje nije bilo dublje od dvije – tri noge. Poslije bi bio po prsima i stomaku crven kao škarpina.
20	Pasali smo povar puntina ol Kamenic is sikima i skripima pol more. Pasali smo kraj some Koludrice tako da smo culi kako je more ploce kal je mareta ol guca dusla do nje. Pasali smo deforaTempluza i dusli pol Krusku. Sunce je ostalo iza barda. Dusli smo u hlod. Jos je bilo frisko ol noći. More je zavonjalo jacije, a kuluri su ozivili.	Prošli smo iznad puntina od Kamenica sa sikama i rupama ispod mora. Prošli smo pokraj same hridi Koludrica tako da smo čuli kako je more plače ka su valovi od našeg guca stigli do nje. Prošli smo podalje uvale Templuz i došli pod Krušku. Sunce je sad bilo iza brda. Došli smo u hlad. Još je bilo svježe. More je zamirisalo jače, a boje su oživjele.
21	Ovode je bilo malo rinje, ma botice nisu ni kurile pul kraja ni cinile punte ol rebatajice, nego su se njihovi cakleni lisi brizi i dulci somo primisćali gori-doli bez se niti pinkicunavrasćit. Svaki lisi brig bil je jelno zarcelo, a svaki dolac drugu. More je bilo puno zarcelih velikih i molih ca su se micoli gori-doli, skupjali se po dvo-tri u jelno i onda se tu veliku zarcelo raspadolo u puno molih. Vorsi ol brigih bili su svitlocelesti i u njima se je vidilo nebo, a u dulcima skuri kuluri sikih i zelenih alojih ca su resli povar njih. Povar alojih pocimola su lozjo. Kal se je ol briga botice cinil dolac, svitlocelestoplujka kulura u jelnemu bi hipu pozelenila, pomodrila ili poskurila, a kal se je dolac dvizol za ucinit brig u jelnemu lompuskuri bi kuluri pasali u svitle. I u temu istemu hipu tu istu dogodilo se je na stu drugih mistih pri nego se je moglo obazdrit. Usuda naokolo more plujkih svitlosti: modrih, celestih, zelenih, svitlih i skurih, jelnih kraj drugih, jelnih povar drugih, jelnih ca se kaloju, jelnih ca se dvizu, jelnih ca restu, drugih ca se kidaju. More kulurih.	Ovdje je bilo malo valovito, ali valići nisu se ni kretali put obale niti se sudarali s odbijenim  valićima, nego su se njihovi stakleni glatki bregovi i dolovi samo premiještali gore-dolje a da se ni najmanje ne bi namreškali. Svaki glatki brijeg bio je jedno zrcalo, a svaki dol drugo. More je bilo puno zrcala velikih i malih što su se micali gore-dolje, skupljali se po dva-tri i jedno i onda se to veliko zrcalo raspadalo u puno malih. Vrhovi bregova bili su svijetlonebesne boje i u njima se vidjelo nebo, a u dolovima tamne boje sika i zelenih aloja što su rasli ponad njih. Iznad aloja počimali su vinogradi. Kad se je brijeg valića pretvarao u dol, svijetlonebesna ploča boje u jednom bi hipu pozelenila, pomodrila ili potamnjela, a kad se je dolac dizao da napravi brijeg munjevito bi tamne boje prešle u svijetle. I u tom istom hipu to isto dogodilo se na sto drugih mjesta prije nego li se moglo obazreti. Svugdje naokolo more ploča svjetlosti: modrih, nebesnomodrih, zelenih, svijetlih i tamnih, jednih kraj drugih, jednih iznad drugih, jednih što se spuštaju, jednih što se dižu, jednih što rastu, drugih što se kidaju. More kolora.
Mlin – naziv uvale; rinja – valovitost mora zaostalo od prethodnog vjetra; susur – buka; Kamenice – naziv plaže; depozit – bazen; skrip – udubina u kamenu; kulma – plima; Koludrica – naziv hridi kod plaže Nova posta; mareta – manje uzburkano more; defora – s vanjske strane; Templuz – naziv plaže; Kruška – naziv kamena koji oblikom podsjeća na krušku; kulur – boja; punta – vršak; rebatajica – odbijeni valovi; lis – gladak; pinkicu – malo, neznatno; navrasćit se – naborati se; svitlocelest – nebesnomodri; plujka – ploča; poskurit – potamnjeti; lomp – munja;  skur – taman; pasat – prijeći; obazdrit se – osvrnuti se; usuda – svugdje.
22	Omicoli smo. KrajStine navar stine izosli smo iz hloda na sunce. Zablisćilo nos je. Nestalo je svega. Opet mlicic litnje fuskajice. Sunce iz neba i sunce iz mora. Tata je vozil istun furcun. Bisovo je omicolo iza Punte ol Stupisćo. Vidila mu se je jos somo karma. Za njin je kuril Svetac. Kulaf se je cili otvoril, a is njin i Barjoci. Vonka je pocelo rozit. Pocelo je bit vrućo. Tata je zavezol na svaki kantun ol sudorića po jedon grop, a onda ga je ismocil u more, sazel i butol na glovu. Ispol nos je bilo duboko. Lno se vej ni vidilo. Bonci su se ugrijoli ol sunca tako da se dobotu ni mogla dorzat ruka na njih. Cili brud je pocel vonjat na varniz, na sul, na drivo, na santinu. Daleko unutra otvorili smo Rozgice i ćapali se Punte od Utlice. Is kraja je duslo malo ćuha. Zavonjali bori i zeromod.	Udaljavali smo se. Kod Stine navar stineizašli smo iz hlada na sunce. Zabljesnulo nas je. Nestalo je svega. Opet mlijeko ljetne izmaglice. Sunce s neba i sunce iz mora. Tata je veslao istom snagom. Otok Biševo je zamicao iza Punte od Stupišća. Vidjela mu se još samo krma. Za njim je putovao otok Svetac. Pučina se cijela otvorila, a s njom i otočići Barjaci. Na otvorenom more se namreškalo. Počelo je biti vruće. Tata je zavezao na svaki ugao maramicu i smočio je u moru, sažeo i stavio na glavu. Ispod nas je bilo duboko. Dno se više nije vidjelo. Banci su se ugrijali od sunca tako da se skoro nije mogla držati ruka na njima. Cijeli je brod počeo vonjati na lak, na sol, na drvo, na brodsku kaljužu. Daleko unutra otvorio se pogled na Rozgicei uhvatili se Punte od Utlice. S obale je došlo malo ćuha. Zamirisali borovi i ružmarin.
23	Pol kroj je bilo malo marete. Pasali smo Puntin ol Kupinovca i voltali unutra. Zabililo se je zolo i zamodrilo more podo nje. Tata je molol vesla iz ruk i pustil brud neka kuri som. Od usudacarceji. Voltol se je pul prove, vazel je sidro i dol mu vultu na maru da ne bi zadilo za sike i onda ga je tumbol koliko je mogal i nemogal daleko priko karme. Sidro je zabucalo, a iz lna su se dvigli obloci bilih mihurićih. Dusal je do bonka ol karme i provukal surgadinu uduplo kroz anel ol karme i is ovin duplinon ucinil dvo uzla. Pasol je na provu, vazel cimu ol prove u ruku, skocil u more, di je bilo plilko, ucinil gasu na cimu i inkapelol je na jelnu siku ca je virila iz zola. Guc je bil armizon i pocelo ga je vojat iz bonde na bondu i iz prove na karmu. Pole ol vesol ca su bile somo potegnute u brud is rucejima zadijenin ispol kontraposa, mohali su kuda krela ol kalebih. Iskarcol son se i jo na plilko.	Pod kraj je bilo malo valovito. Prošli smo Puntin od Kupinovcai okrenuli se unutra. Zabijelilo se žalo i zamodrilo more pred njim. Tata je pustio vesla iz ruku i pustio brod da se kreće sam. Odasvud cvrčci. Okrenuo se put prove, uzeo je , uzeo sidro i na mari od sidra vezao sidreni konop, da ne bi sidro zapelo za siku, i onda ga je bacio koliko je mogao i ne mogao daleko preko krme. Sidro je zabucalo, a iz dna su se digli oblaci bjelih mjehurića. Došao je do banka od krme i provukao sidreno uže uduplo kroz alku od krme i s ovim podvostručenim užetom napravio dva uzla. Prešao je na provu, uzeo cimuod proveu ruku, skočio u more gdje je bilo plitko, napravio petlju na cimii nataknuo je na jednu siku koja je virila iz žala. Guc je bio uisidren i počelo ga je valjati i jednog na drugi bok i iz prove na krmu. Pale od vesala, koje su bile samo potegnute u brod s rukohvatima zadjenutim ispo kontrapasa, mahali su kao krila galebova. Iskrcao sam se i ja na plitko.
Stina navar stine – naziv za lokalitet na plaži Balunić; zablisćit – zabljesnuti; mlicic – bijeli sok stabla smokve; fuskajica– izmaglica; Punta ol Stupisćo – južni rt Komiške vale; Svetac – otok na zapadu od Komiže; kulaf – pučina; Barjoci – da otočića na zapadnoj obali Visa; rozit – pirkati (o vjetru); kantun – ugao; sudorić– maramica; banak – poprečna klupa na barci; dobota– zamalo; varniz – lak (premaz); sul – sol; santina – prostor ispod podnice barke; Rozgice – naziv za predjel ko uvale Velo žalo;  Punta ol Utlice– rt od uvale Utlica; Puntin od Kupinovca – rt od uvale Kupinovac; kurit – kretati se; usuda – svugdje; carcej – cvrčak; voltat se – okrenuti se; vulta – vrzni čvor; mara– jedan luk sidra; tumbat– baciti; surgadina – sidreno uže; anel – alka za vezivanje broda; duplin – podvostručeno uže; cima – uže za privezivanje broda za obalu; inkapelat – nataknuti; armizon – usidren;  pola – pala od vesla; kontrapos– proveza koja povezuje rebra sa suprotne (unutrašnje) strane barke.
24	Zolo je izgledalo kida pristava, gori rovno, a is bonde ol mora veliko skalina ca su je dvigle zimske bote. Bile sćinkesavureronile su se pol nogami i tukalo je ucinit pet-sest lestihskrokojih za duć na rovno. Kako son se penjol, tako je savurnolsćinkihkuril nizbardo i cinilo se je cut zolo kako sorce kal cini garbin.	Žalo je izgledalo kao terasa u vinogradu, gore ravno, a sa strane velika stepenica što su je digli zimski valovi. Bijeli klikeri šljunka odronjavali su se pod nogama i trebalo je napraviti pet-šest brzih koraka da bi se došlo na ravno. Kako sam se penjao, tako je odron klikera padao dolje i šum odrona žala podsjećao je na šum garbina.
25	Nojpri smo se bokun zalozili, a onda je tata izvadili ispol skafa ol prove kaseticu is liten za lupatlupore. Bilo ih je puno is bonde ol puntina. Somo je tukalo bit u more do posa. More na Kupinovac je uvik studeno, a jos veće ujutro. Populne se malo istepli. Jo son lesto ostinul i onda son vazel tunjicu i olvargal is puntina di je bilo sunce. Drugo je bonda bila jos u hlod. Tata je lupol dokle ni napunil pul kaseticeluporih, a onda se je i un iskrepenil i dusal na sunce. Meni su donzule sve obrile. Namotol son tunjicu na motovilo i vrotili smo se oba na zolo.	Najprije smo nešto pojeli, a onda je tata izvadio ispod palube od prove drvenu kutiju s dlijetom za čupanje priljepaka. Bilo ih je puno sa strane od puntina. Samo je trebalo biti u moru do pasa. More na plaži Kupinovac je uvijek studeno, a još više ujutro. Popodne se malo zgrije. Ja sam se brzo ohladio i onda sam uzeo tunjicu i bacio udicu s puntina gdje je bilo sunce. Druga je strana bila još u hladu. Tata je odvaljivao priljepke dok ih nije napunio pola kutije, a onda se i on smrzao i došao na sunce. Meni su donzuleskinule mamac s udice. Namotao sam povraz i vratili smo se oba na žalo.
26	Roz iz vonka dohodil je sve to blizje. More se je zamodrilo. Fuskajice je nestalo pok se je vidilo daleko. Pol Bisovo je pasol jedon kargobot. Omicol je pul tarmuntone. Mezarija mu je potenila. Vidil mu se je somo punat i trumba, a domalo je nestalo i njih. Kalebi su cinili svoje jire bez dobotu maknit krela, a kal bi njin dodijolo, onda bidu ćapali rotu pul Carnoruzice i nestali.	Namreškano more dolazilo je sve bliže. More se zamodrilo. Izmaglice je nestalo pak se vidjelo daleko. Ispod Biševa prošao je jedan teretni brod. Putovao je put sjevera. Sredina mu je utonula. Vidio mu se samo komandni most i dimnjak, a uskoro je nestalo i njih. Galebovi su kružili bez gotovo ikakva pokreta krilima, a kad bi im dosadilo krenuli bi put špilje Carnoružice i nestali.
27	Sunce se je dviglo i pritisnulo. Vej se ni moglo gledot u zolo koliko je blisćilo. Sal smo mi uzivali u kuponju. Roz je dusal do puntina. Dvigal se je majistralić. Bote su se produzile. Zolo se je pocelo cut. Guc je potezol surgadinu sve to jacije i pocel je pomalo raskat sidron. Tata se je dvigal, pogledol je pul sunca i rekal je: “Moća!”	Sunce se je diglo i pritisnulo. Više se nije moglo gledati u žalo koliko je blještalo. Sad smo mi uživali u kupanju. Namreškano more već je stiglo do puntina. Valovi su se produžili. Žalo se počelo čuti. Guc je potezao sidreno uže sve jače i sidro je počelo orati. Tata se digao, pogledao put sunca i rekao: „Ajmo!”
pristava – terasa u vinogradu; skalina– stepenica; bota – val; sćinka– kliker; savura – šljunak; ronit – odranjati se; tukat– trebati; lest – brz; skrokoj – korak; savurnol – odron šljunka; kurit – kretati se; sorkat– srkati; garbin – jugozapadni vjetar; cini garbin – puše, podiže velike valove jugozapadnjak u Komiškoj vali koja je okrenuta jugozapadu; skaf – paluba; kasetica – drvena kutija; lito – dlijeto; lupat– čupati, od kamena odvaljivati priljepke; lupor – priljepak; tukat – trebati; ostinut – ohladiti se; tunjica – naprava za lov udicom (kalem za namotavanje niti, najlonska nit, udice na kraju i olovni uteg); olvarć – odmotati nit s kalema i udice  s nataknutim mamcem bacitu u more; iskrepenit se– smrznuti se; donzula – dugonosica, šarena ribica iz porodice usnača (Labridae); obrit – (o ribi) skinuti mamac s udice; motovilo– kalem za namotavanje niti na ribarskoj spravi za rinolov udicom; roz – namreškano more; fuskajica – izmaglica; kargobot – teretni brod; tarmuntona – sjever; mezarija– središnji dio broda; punat – komandni most; trumba– dimnjak na velikom brodu; rota – pravac kretanja; bota– val; surgadina – sidreno uže; raskat – orat po dnu mora (o sidru koje ne drži); moća – ajmo.
28	Ukarcol me je u brud. Deskapelol je cimu i potegal je u brud, a onda je salpol sidro i zakocol ga je na bondu ol broda. Portili smo i otvorili smo Komizu. Kuće su igrale ol vope. Maistrol je uzegal. Tata je obukal kosuju. Napuhovala mu se je kida balun. Ćapali smo dretu rotu pul Boda. Prova je pleskala, a kojo bota bi slipnula pul karme i zabilila pol bondu. Zola su ostala daleko unutra i iza njih se ni nista vidilo ni culo. Lesto smo omicoli jer nos je pomogal vitar. Dusli smo blizje kućiman. Sal su bile veće i fermale su igrat. Kal smo se ćapali Boda dobotu je obonacalo, a u Vloku se vitar ni ćutil, somo je bilo malo maretice.	Ukrcao me u brod. Otkačio je cimu i potegao je u brod, a onda je podigao sidro i zakačio ga za bok broda. Partili smo i otvorio nam se pogled na Komižu. Kuće su igrale od sparine; Maestral je pojačao. Tata je obukao košulju. Napuhivala mu se kao lopta. Uhvatili smo direktan smjer prema Bodu. Prova je pljeskala na valovima, a koji val bi zapljusnuo i zabijelio se na krmenom boku barke. Žala su ostala daleko unutra i iza njih sa nije ništa vidjelo ni čulo. Brzo smo odmicali jer nam je pomogao vjetar. Došli smo bliže kućama. Sad su postale veće i više nisu igrale od sparine. Kad smo stigli do Boda skoro je bila bonaca, a u uvalici Vloka nije se vjetar osjetio, samo je bilo malo uzburkano more.
29	Iza skurih ol pergula, u svezu, cekola je nona. Kal nos je vidila, otvorila je bokun skure i pocela cinit mote neka nostojimo jer su rizi slozene. Nismo navucivali guc, nego smo ga armizali ispol kuće na puntin ol barba Zanetota Patatuna i isli lesto doma da se rizi ne bidu oduzile.	Iza pritvorenih kapaka od balkonskog prozora, čekala nas je nona. Kad nas je vidjela, ptvorila je malo kapke i počela je mahati nam da požurimo jer da je stavila kuhati rižu. Nismo izvukli guc na obalu, nego smo ga usudrili ispod kuće uz puntin od barba Zaneta Patatuna i išli brzo doma da se ne prekuha riža.
30	Slolko smo obidvoli, a po obidu izili po rukoviculuporih.	Slatko smo objedovali, a poslije objeda pojeli po šaku lupara.